Dramaturg v. d. direktora Ateljea 212, Ivana Dimić (1957) od petka je u penziji. Prevodilac, autor drama, kratkih priča i TV scenarija, otišla je u penziju sa punih trideset sedam godina radnog staža - koliko je prošlo od kako je ova svestrana umetnica napisala prve pripovetke u "Književnoj reči" i tako se etablirala u kulturnom životu naše zemlje.

- Za mene je penzija sloboda! - kaže, bez imalo žaljenja, Ivana Dimić.

- Sve svoje poslove, koje sam ceo radni vek u pozorištu radila, kao i ovaj poslednji u Ateljeu, radila sam sa vrlo razvijenim osećanjem dužnosti. Smatrala sam da treba da se podmetnem i pomognem, pogotovo u Ateljeu 212, koji sam smatrala višim i važnijim od mene lično.

* Kakve ostavljate rezultate za sobom?

- Za godinu dana, koliko sam na mestu v. d. direktora, vratila sam dugove, iako nisam finansijski stručnjak. Posebno mi je drago što se pokazalo da pozorište sa ansamblom vredi čuvati. Ne moramo sve da raspustimo i rasturimo, pa da idemo na tržište. Jer, nigde u svetu nije tako. Za tu godinu uspeli smo da realizujemo četiri premijere sa parama za jednu. Dobili smo od osnivača četiri miliona za jedan projekat i 500.000 dinara za gostovanje. Uz pomoć sponzora ostvarili smo velike predstave, "Revizora" i "Sveti Georgije ubiva aždahu", a ovu drugu smo uradili bez dinara - sa kostimima iz fundusa. Angažovali smo naš ansambl, gostovali su nam samo mladi glumci, oni iz "budućnosti" pozorišta.

* Devetnaestog novembra formalno vam je istekao v. d. status, ali ostajete na istom mestu do izbora novog direktora?

- Na predlog Upravnog odbora, u subotu je Privremeno veće Skupštine grada donelo odluku da budem na čelu kuće do konkursa, koji će se verovatno otvoriti na proleće.

* Vaš prethodnik bio je u sukobu sa delom ansambla, kakvo je vaše iskustvo?

- Atelje doživljavam kao svoje pozorište, u njemu sam svojevremeno radila kao dramaturg punih šesnaest godina. Znam sve zaposlene i nije mi bio problem da uspostavim normalnu komunikaciju i saniram atmosferu sukoba, o kojem sam znala samo iz novina. Smatrala sam da svako ima pravo da bude za ili Kokana Mladenovića protiv njega. Tokom ovog perioda svi su radili, niko nije odbio nijednu ulogu, niti je bilo problema sa usklađivanjem glumačkih obaveza u kući i van nje. Možda i zbog toga što su se glumci posebno potrudili, možda i zato što sam dramaturg a ne reditelj: pravila sam repertoar prema ansamblu, a ne prema svojoj koncepciji.

ČEHOV I OSTROVSKI - S DRAMSKIM teatrom na Vasiljevskom iz Sankt Peterburga, potpisali smo protokol o dugoročnoj saradnji. u subotu uveče će na našoj Velikoj sceni biti izvedena "Devojka bez miraza" Ostrovskog, a sutra "Ujka Vanja" Čehova. Mi ćemo početkom maja uzvratiti posetu s predstavom "Sveti Georgije ubiva aždahu". Inače, prisustvovala sam njihovoj probi "Idota" - bio je to za mene izuzetan doživljaj! S koliko glumačke discipline, posvećenosti i strasti svaku emociju izvode do kraja. Volela bih kad bi baš s tim "Idiotom" ponovo kod nas gostovali.

* Uoči prošlog direktorskog mandata kandidovali su se za ovu funkciju i Tihomir Stanić i Gorica Popović. Da li se u samoj kući "naslućuje" vaš mogući naslednik?

- Tokom mog mandata okupila sam sedmoro glumaca i napravila Umetničko veće kao interno telo. Predložila sam im da ansambl dobro i na vreme razmisli koga bi pozorište trebalo da predloži za svog kandidata. Mislim da bi na tom mestu mogli da se nađu Dara Džokić, Gorica Popović ili Branimir Brstina - kao najstariji članovi kuće. Dara je trenutno član UO, a dvoje drugih su u Umetničkom veću. U svakom slučaju, verujem da bi već od januara kuća trebalo da ima neki ozbiljan predlog.

* Da li neko od ovo troje razmišlja o vašem predlogu?

- Nisam sigurna šta će odlučiti, ali bi morali da donesu tu odluku za dobro pozorišta. Uostalom, i ja sam jednu takvu donela kad sam se odlučila da dođem na čelo kuće.

* Šta smatrate svojim najznačajnijim uspehom za ovih godinu dana?

- To što je Atelje 212 dobio status ustanove od nacionalnog značaja. Jer, to će pozorište štititi ubuduće, što znači i u slučaju privatizacije - od moguće promene namene kuće.