Snažan doživljaj sveta i ljudske sudbine

On je jedini od nas rođeni pesnik, rekao je Ivo Andrić za Crnjanskog i taj je sud ostao i do danas. Mi kroz život ne idemo kuda hoćemo i želimo, već kuda nas neko čudo baca, vitla i nosi, obično protivno našim namerama, željama i htenjima - tako je mislio Crnjanski i to čudo najčešće nazivao "slučaj komedijant". Ovo je istakao Jovan Delić na međunarodnom naučnom skupu "Miloš Crnjanski: poezija i komentari", koji je u sredu počeo na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Ime i status književnog prevratnika ovaj klasik je stekao najpre u poeziji, zbirkom "Lirika Itake" (1919). Kasnije se okrenuo drugom žanru i između znamenitih proznih dela nastale su poeme "Stražilovo" (1921), "Serbia" (1925) i "Lament nad Beogradom" (napisan 1956, a objavljen 1962.) Svojim ranim stihovima vratio se posle nekoliko decenija u knjizi "Itaka i komentari" (1959).

DUHOVNI MOST - Niko nikad od srpskih pesnika nije uspostavio takav duhovni i poetski most sa Dalekim istokom kao Crnjanski. Njegove trešnje imaju cvet iz japanske i kineske poezije, kao i iz sremačkih voćnjaka. A taj cvet je spoj lepote, savršenstva i prolaznosti. To jedinstvo sa prirodom vezuje ga i za Branka Radičevića, za Stražilovo i za romantizam. Crnjanski je u svom avangardnom amalgamu spojio Branka, Srem i Stražilovo, sa japanskom i kineskom lirikom - rekao je Jovan Delić.

- Pacifista i anacionalni melanholik u poratnim godinama, što je došlo do izražaja u njegovim "Vidovdanskim pesmama", Crnjanski se u "Oklevetanom ratniku" predstavio u podosta drugačijem svetlu - rekao je Petar Pijanović.

- Koliko u "Vidovdanskim pesmama" otkrivate pustoš i tugu povratnika iz rata, toliko u ratnoj epopeji i stradanjima vidi svetle grobove novije srpske istorije. Otuda i njegov zaključak: "Rat koji je bio, sa svim svojim strahotama, sa svim svojim teškim žrtvama i posledicama za naš narod, ipak izgleda kao jedna svetla, večna zvezda u nama."

Govoreći o knjizi "Itaka i komentari" koja je građena ukrštanjem poezije i proze, Aleksandar Jovanović je istakao:

- Školovanje u austrougarskim gradovima, od srpskog Temišvara, do granične Rijeke i Opatije, mobilizacija, rat u Galiciji, pogibije, streljanja, bolesti, veseli i razuzdani Beč, glad, prostitucija, nestanak carstva, susret sa Beogradom i književnim kritičarima, slili su se u ovim komentarima u snažan doživljaj sveta i groteskno-tragično viđenje ljudske sudbine.


ZAVIČAJ - NAPAĆENA SRBIJA

Ako su "Serbia" i "Lament nad Beogradom" - pesme bliznakinje, kako je svojevremeno zapisao Ljubomir Simović, onda je "Stražilovo" najbliža rođaka, rekao je Dragan Hamović i objasnio:

- Pesnik višesmerne potrage za prostorom, gde će duboko i prisno pripadati varira na više mesta shvatanja zavičaja kao unutrašnjeg izbora, a ne kao zvaničnog podatka o mestu rođenja. U televizijskom razgovoru s kraja 1970. godine rekao je: "Ali, zavičaj, pravi, znate, koji volite, koji osećate, za mene je Srbija". Zašto baš Srbija a ne Banat, kićeni Srem, Čongrad ili Temišvar, ovako je objasnio: "Zato što sam izabrao nešto što je toliko napaćeno, što je toliko nesrećno kroz vekove, sada, a naročito poslednjih 100 godina. To je moj zavičaj". I u tome je putokaz Crnjanskog, oduševljenog i ogorčenog, tako važan i dan-danas, u tolikim žalosnim pometenostima njegovog i dalje rasejanog naroda.

Skup, koji, povodom 120-godišnjice rođenja velikog pisca, organizuju Institut za književnost i umetnost, Filološki fakultet i Matica srpska, nastavlja se u četvrtak u Institutu, a završava u petak u Novom Sadu.