SRPSKI strip umetnik Branislav Bane Kerac počeo je da crta Fantoma, jednog od najpopularnijih junaka svih vremena, za švedsku izdavačku kuću "Egmont".

Kerac je oberučke primljen u čuveni skandinavski "Fantomski tim" koji od početka šezdesetih godina pravi i objavljuje epizode sa ovim herojem stripa. Uz njih, inače, Fantoma objavljuju i američki i australijski izdavači.

Jedna epizoda je već nacrtana i pojaviće se u Švedskoj krajem decembra. Fantom će se naći u Meksiku, tokom proslave "Dana mrtvih"...

Ova vest potvrdila je visoko mesto koje u svetu svetskog stripa već decenijama zauzimaju naši autori. Među njima je i Bane Kerac koji je svoje majstorstvo dokazao još osamdesetih godina crtajući licencnog Tarzana, a evropski ugled i slavu stekao je svojim stripom "Ket Klou".

- Uspostavio sam saradnju sa švedskim "Egmontom" i u ime moje stare slave u Skandinaviji (uspeh "Ket Klou" u magazinima "Magnum") bilo je dogovoreno da se uključim u "Fantomski tim"... Nije precizirano da budem redovan crtač zbog mojih obaveza prema izdavačima "Delkuru" i "Boneliju" - kaže Kerac za "Novosti".

Još od nastanka, davne 1936, avanture "Duha koji hoda" ostavljale su bez daha generacije čitalaca. Fantom je prvi superheroj u istoriji stripa koji je obukao svoj prepoznatljivi uski kostim i stavio masku.

- Fantom je praktično moj heroj iz detinjstva, zajedno sa Princom Valijantom, Flašom Gordonom, Džerijem Springom i Krckom. Ovaj izlet u svet Lija Folka i Reja Mura mi je bio sasvim novo iskustvo - kaže nam Kerac.

Na radnom stolu ovog umetnika stripa ipak će, i tokom sledeće godine, glavno mesto zauzimati "Duh sa sekirom" - legendarni "Zagor" koga crta za italijanskog izdavača:

- Zagor je arhetip glavnog junaka, i u sebi sadrži sve ono što je prosečnom čitaocu neophodno da zadrži pažnju na priči. Neko ko nosi onakvu majicu ne može da omane u popularnosti.

Ostaje, međutim, pitanje mogu li junaci kao što su Fantom, Zagor ili Tarzan, da istom snagom osvajaju čitaoce i u današnje vreme.

- Svako vreme ima svoje heroje i to ne treba kvariti. Ovi klasici su više stvar nostalgije nego realne potrebe mlađeg naraštaja. Današnjim čitaocima su daleko bliži stripovi sa prenapregnutom radnjom preuzetom iz savremene filmske produkcije - smatra Kerac.