POPULARNI glumac Milutin Mima Karadžić u sredu uveče pravi oproštajnu žurku u Ateljeu 212! Povod - posle 27 godina stalnog angažmana odlazi iz ove kuće, o čemu će pre slavlja i zvanično obavestiti novinare. Ovakav postupak, kako kaže, nije motivisan nezadovoljstvom pozorišnim ili sopstvenim radom u Ateljeu, već odlukom da svoje mesto prepusti drugom kolegi.

- Moji razlozi su vrlo jasni i fer: presrećan sam što mogu da ustupim svoje radno mesto nekom mladom glumcu, jer situacija je takva da danas niko ne može da se zaposli dok stariji ne ode - kaže u izjavi za naš list Mima Karadžić.

- Mnogo radim druge poslove, sada sam i producent mnogih značajnih projekata, pa nisam ni u prilici da ispunjavam sve zadatke u matičnoj kući. Inače, ne odlazim iz teatra već sa plate. Neka je dobije neko mlađi, a ja mogu samo da mu poželim da igra po 25 predstava mesečno - koliko sam svojevremeno i ja igrao u ovom pozorištu.

Karadžić je posle završenog FDU u Beogradu (klasa prof. Milenka Maričića) postao stalni član Ateljea 1986. godine. Tokom dosadašnje karijere, uz snimanje filmova i serija, ostvario je brojne uloge na matičnoj sceni: "Maj nejm iz Mitar", "Metastabilni Graal","Zakleti spasilac davljenika", "Sveti Georgije ubiva aždahu", "Siroti mali hrčki", "Kneginja iz Foli-Beržera", "Kola mudrosti dvoja ludosti", "Turneja", "Ratna kuhinja"...

PRAVI TRENUTAK GLUMAC Mima Karadžić ima i objašnjenje zašto slavi odlazak iz kuće: - Nisam pravio žurku kad sam se zaposlio već sada kad idem. Žurku ne treba praviti ni kad se ženiš jer ne znaš kakav te brak očekuje, ali kad iz njega odlaziš - pravi je trenutak za to.

Na pitanje šta posebno izdvaja i s kakvim osećanjem odlazi iz teatra, naš glumac kaže:

- Sve što se danas dešava u Ateljeu i drugim pozorištima, ne dodiruje me mnogo. Nijednog upravnika nisam dovodio, niti "otpuštao". Nisam vodio nikakvu politiku u teatru, sve je bilo u stilu "šta god dođe, ja sam mu naredan". Ljubomir Muci Draškić me je primio u Atelje i svakako je najznačajniji čovek u mojoj pozorišnoj karijeri.

Zato su za mene možda i najznačajnije predstave s početka angažmana. Bilo je to i moje najlepše vreme provedeno u ovoj kući. Igrale su i sedele u bifeu sve same legende, najumniji ljudi, sjajni glumci. Čast je bila ući u bife Ateljea 212...U međuvremenu, mnogo se toga promenilo u državi, našim životima, pa i u pozorištu. Ipak, ja sam zaista zadovoljan i zato pravim žurku!