JOZEF Šulc nije bio heroj, već običan vojnik sa jedinom željom - da preživi rat. Mit o njegovom herojskom delu stvorili su jugoslovenske i nemačke diplomate, političari i novinari. Beogradu je odgovarao jer je davao snažnu potvrdu o ispravnosti narodnooslobodičke borbe, dok je Berlin imao dobru priču o tome kako nisu svi pripadnici Vermahta bili isti.

Ovo u intervjuu za "Novosti" otkriva Mihael Martens (40), autor "U potrazi za junakom", i baca novo svetlo na legendu o nemačkom vojniku za kojeg se verovalo da je platio glavom zbog toga što nije želeo da strelja partizane kod Smederevske Palanke u Drugom svetskom ratu.

* Kako ste došli na ideju da napišete knjigu o Jozefu Šulcu?

- Bio sam u Kragujevcu, gde sam istraživao masakr srpskih civila 1941. godine. Kada smo obišli Šumarice, domaćin mi je rekao: "Još samo da vidiš spomenik Jozefu Šulcu". Bio sam šokiran, jer je Kragujevac bio poslednje mesto na svetu u kojem sam očekivao spomenik jednom Nemcu! Rekao sam sebi, Nemačka mora da sazna o ovom slučaju.

* Šulc je bez sumnje ubijen u Šumadiji 1941. godine?

- Da, ali ga nisu streljali zato što je odbio da izvrši naređenje, već je nastradao u borbi. Istorijska dokumenta jasno pokazuju da je Nemačka šezdesetih godina pokrenula istragu o njegovoj pogibiji, budući da je po zakonu Vermahta bilo zabranjeno pogubiti vojnika bez odluke Vojnog suda. Istražitelji su ispitivanjem velikog broja svedoka utvrdili da Šulcova smrt nema veze sa navodnim odbijanjem da ubije partizane. Mit je posle rata nastao kao produkt jugoslovensko-nemačke koprodukcije.

BEOGRAD U SRCU Mihael Martens je od 2002. do 2009. godine bio dopisnik "Frankfurter algemajne cajtunga" iz Beograda. Nemački autor je prethodnih nekoliko dana ponovo proveo u srpskoj prestonici, a danas putuje u Kragujevac, gde se obeležava godišnjica streljanja srpskih đaka i civila u Šumaricama.
- U Beogradu sam proveo sedam divnih godina, zbog čega sam jedva čekao da ponovo sretnem drage prijatelje. Ipak, teško mi je kada vidim da je život u Srbiji i dalje težak, da ima puno problema. Ono što me posebno kod vas brine je demografija, koja je doduše veliki problem i u Nemačkoj - naglašava naš sagovornik.

* Koliko uopšte možemo da verujemo u ono što nam se servira kao zvanična istorija?

- Ne bi trebalo da u svemu vidimo teoriju zavere, ali skepticizam je nekada poželjan, jer motiviše. Naročito ako ste novinar i želite da istražite zvaničnu verziju istorije. Ljudi kada naiđu na komplikovaniju pozadinu nekog istorijskog događaja često dovode u sumnju njegovu istinitost, ali to ne znači da se nije i dogodio.

* Čini se da je pojedinca danas lakše izmanipulisati o istorijskim činjenicama, iako smo obrazovaniji i bolje "umreženi" od naših predaka?

- Na prvi pogled tako ispada. Mnogi mediji nameću svoju verziju istine, a tu je i internet, gde mogu da se pročitaju najneverovatnije stvari. Ipak, internet je ništa drugo do moderna verzija kafane. Upravo su u kafani nekada nastajali istorijski mitovi, koji su se prenosili od usta do usta. Drugim rečima, manipulacija je postojala i pre, postoji i danas u nekom modernijem obliku, a na nama je da se sa njom izborimo.

* Na koji način?

- Moramo da tragamo za istinom. To je jedini put. Istina nam se možda neće uvek svideti, neće biti ni interesantna ni uzbudljiva, ali je bolje i to nego da vi kao Srbin ili ja kao Nemac verujemo u mitove, za koje će kroz nekih 20 godina da se ispostavi da su laž.

* Da li je mitsko Šulcovo žrtvovanje za stranca nešto nezamislivo u savremenom društvu, koje propagira individualizam, pa čak i sebičnost?

- Deluje nestvarno, jer su se od tada potpuno promenile vrednosti. I one dobre i one loše. S jedne strane, ne postoji više vojni totalitarizam i životi nam nisu ugroženi na svakom ćošku, što znači da ipak živimo u humanijem društvu. S druge strane, individualizam je postao naša glavna odlika, što nikako nije dobro.

Jozef Šulc i Streljanje Srba 1941. godine

* Pripremate knjigu i o srpskom nobelovcu?

- Ivo Andrić je bio istaknuti diplomata u vreme Hitlerove predratne Nemačke, tako da se u Berlinu i dalje čuvaju dokumenti o njegovom političkom delovanju. Interesantno je što su u pitanju izveštaji o prisluškivanju i "hakovanju" njegovih depeša Beogradu. Tako je Andrić pokušao da pošalje plan napada Nemačke na Jugoslaviju, ali mu to nije pošlo za rukom.

SNOVI I FRIŽIDER * U teškim vremenima ljudima kao da je neophodno da pročitaju neku romantizovanu priču o heroju. Kako reagujete na kritike da ste mnogima srušili snove o Jozefu Šulcu?
- I da sam napisao najveće hvalospeve o njemu, ta knjiga im usred ove ekonomske krize sigurno ne bi napunila frižider - kategoričan je Martens.

* Andrića danas mnogi van granica Srbije nazivaju ultranacionalistom, jer je bio pripadnik "Mlade Bosne", predlagao radikalno rešenje za Kosovo...

- Njegovo političko delovanje je u to vreme bilo sasvim uobičajeno za jednog istaknutog književnika. Gledajući po današnjim standardima, ako je i bio nacionalista, onda je pre svega bio jugoslovenski nacionalista, koji se vezao za srpstvo, jer je u njemu prepoznao noseću snagu za oslobođenje južnoslovenskih naroda od stranih uticaja.

GAVRILO PRINCIP

* Uoči stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, pojedini evropski istoričari nastoje da Gavrila Principa predstave kao teroristu, a Srbiju krivca za izbijanje sukoba?

- Detinjasto je uopšte i raspravljati o tome. Da Princip nije ubio Ferdinanda dogodilo bi se nešto drugo što bi poslužilo kao povod za veliki rat. Ozbiljni istoričari su toga svesni. Jednostavno, Balkan je bio i ostao idealno mesto za one koji žele da pokrenu sukobe - kaže Martens, i ističe da se nemačko društvo danas gotovo i ne bavi Prvim svetskim ratom.