VELIKI pisac, zakleti usamljenik i borac za pravdu Peter Handke, prošle nedelje je iznenadio evropsku književnu javnost, i prvi put posle dvadeset godina nastupio u Nemačkoj, čitajući svoj prevod pesme Vladislava Petkovića Disa "Možda spava". Bila je to kulminacija književnog skupa u prepunoj dvorani muzeja "Kunstzamlung", a Handkeov nastup i prevedeni Disovi stihovi izazvali su gromoglasan aplauz oduševljene publike.

Handke se, zapravo, nije pojavio na festivalu poezije u Diseldorfu kao pisac, nego u ulozi prevodioca zbirke pesama poznatog grčkog pesnika Dimitrija Analisa, koji je pisao na francuskom jeziku. Na okruglom stolu, Handke je nadahnuto govorio o prevođenju poezije i prijateljstvu sa Analisom, zatim je sa svojom ženom Sofi Semin Handke čitao Analisa u originalu i u prevodu.

Malo se zna da je Handke preveo ukupno 38 knjiga. Prevodio je i prozu i drame, sa francuskog, engleskog, starogrčkog i slovenačkog jezika, i to velika imena.

U drugom delu pesničke večeri Handkeu se pridružio i srpski pisac Žarko Radaković, njegov prevodilac na naš jezik. Govorili su o zajedničkom prevođenju Disove čuvene pesme, tokom nedavnog Handkeovog boravka u Čačku, gde mu je uručena počasna Disova plaketa. Radaković je nemačkoj publici pročitao pesmu u originalu, a onda je Handke govorio "Možda spava" na nemačkom. Ovo je, po Handkeovim rečima koje nam je preneo Radaković, bio ujedno i poslednji njegov književni nastup u Nemačkoj, što je događaju dalo posebnu težinu.

PRIZNANJA HANDKE je u aprilu ove godine bio gost naše zemlje i tom prilikom primio Zlatni orden za zasluge od predsednika Srbije Tomislava Nikolića, nagradu "Momo Kapor" za roman "Moravska noć" u izdanju SKZ, Povelju o izboru za inostranog člana SANU, za kog je izabran u novembru prošle godine, kao i znamenje Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. Handke će, kako "Novosti" saznaju, krajem sledeće nedelje posetiti Banjaluku.

Svoj prevod Disove pesme, inače, Handke je velikodušno poklonio Zavičajnom odeljenju čačanske biblioteke, čak se na tim papirima i potpisao ćirilicom. Koliko je ovaj poklon dragocen srpskoj kulturi, govori činjenica da zapadnoevropske zemlje odavno nemaju dilemu da li je Handke jedan od najvećih živih pisaca kontinenta, te da su njegovi rukopisi izuzetno skupoceni i traženi kao prvorazredno kulturno blago.

Tako je Handke nastupom u Nemačkoj pred evropskom javnošću još jednom iskazao svoju veliku naklonost prema Srbiji. Naime, pesnik Analis, koji je preminuo 2010, pripadao je krugu Handkeovih bliskih prijatelja u Parizu, pored istaknutog sirijskog pesnika Adonisa, koga je Handke takođe prevodio na nemački. Analis je dugo radio u diplomatskoj službi Grčke, bio je protiv raspada Jugoslavije, i zalagao se protiv anatemisanja Srba u poslednjim ratovima.

Diseldorf, inače, ima posebno značenje u Handeovom životu i stvaralaštvu. U tom gradu mu je 2006. godine dodeljena velika nagrada „Hajnrih Hajne“ za književnost. Tada se više poslanika gradske skupštine usprotivilo odluci žirija, zbog piščevih prosrpskih tekstova. Handke je zbog toga odbio Hajneovu nagradu i novčani deo od 50.000 evra, a "alternativnu nagradu" u istom iznosu, koju su skupili berlinski pisci, reditelji i drugi donatori, Handke je poklonio Srbima u Velikoj Hoči na Kosovu.

Ugledni pisac i humanista je u Diseldorfu živeo polovinom šezdesetih godina, i tu je napisao dramu "Psovanje publike", njegov prvi veliki uspeh u pozorištu. U njemu je i začeo prijateljstvo sa režiserom Vimom Vendersom, koji je u to vreme još želeo da postane slikar. Zajedno su okrečili Handkeov stan i počeli da rade na filmu "Golmanov strah od jedanaesterca". Kruna tog prijateljstva i saradnje je film "Nebo nad Berlinom".