MARGARITA Gotje i Arman Dival večeras će, posle više od pola veka, oživeti na dramskoj sceni Narodnog pozorišta - u rediteljskoj postavci Juga Radivojevića.

Roman Aleksandra Dime Sina "Dama s kamelijama" prvi put je u nacionalnom teatru izveden 1893. godine, a 1934. godine na repertoar ju je ponovo stavio Jurij Rakitin, ali je zato na operskoj sceni gotovo neprekidno - od 1921. kada je Dimina junakinja zaživela u Verdijevoj "Travijati".

Ovog puta, u ulogama dvoje zaljubljenih gledaćemo Mariju Vicković i Miloša Bikovića. Mlada glumica stalni je član nacionalog teatra, dok se njen partner "kao stvoren" za lik romantičnog ljubavnika u novoj predstavi pojavljuje kao gost.

-Danas nam je "Dama s kamelijama" potrebnija nego ikada. Pred publikom će se naći prava melodrama, puna emocija i topline, u vreme kada smo se otuđili i od pozorišta i jedni od drugih - kaže Marija Vicković. - Margarita Gotje je veliki glumački izazov, heroina u punom smisli te reči. Čitava skala njenih emocija, psihička rastrzanost i svest da joj je ostalo malo od života, tragičan kraj, čine je zanimljivom za igru.

Naša glumica kaže da joj se junakinja već na samom početku rada učinila veoma bliskom:

ZABORAVLJENI IZRAZ U PODELI su i Nebojša Dugalić, Stela Ćetković, Kalina Kovačević, Dimitrije Ilić, Aleksandar Đurica, Slobodan Beštić, Milena Đorđević, Lepomir Ivković i Bojana Stefanović. Adaptaciju je uradio Željko Hubač, scenograf je Boris Maksimović, a kostimograf Bojana Nikitović. Premijera "Dame s kamelijama" posvećena je velikoj glumačkoj divi naše scene Miri Stupici. - Sve smo učinili da budemo u duhu naslova i žanra - kaže reditelj Jug Radivojević. - Tu je veliki dekor, bogati kostimi, obiman muzički materijal Kornelija Kovača i pomalo zaboravljeni glumački izraz.

- Prvi put u dosadašnjem radu shvatila sam da mi je nešto tako lako da "odživim" od početka do kraja. Ljubav, ali i njena želja za slobodom, sposobnost da uvek gospodari situacijom, lucidnost, pa i duhovitost, našle su put do mog unutrašnjeg bića. Ovo jeste epoha u scensko-vizuelnim rešenjima iako je predstava moderna u izrazu. Ipak, kad igrate klasike, koliko god prirodno izgovarate rečenice, morate ih malo podići jer samo delo traži tu vrstu uzvišenosti. Pred gledaocima će se naći "najklasičnije" postavljena predstava, što je za publiku već pravi pozorišni događaj. Pitam se zašto svi teže da naprave savremenog "Hamleta", ponekad pomislim dajte nam da vidimo onog kojeg je Šekspir napisao!

Na sceni će se, otkriva nam glumica, na crvenom tepihu naći junaci u crnim kostimima:

- Sve odiše nekom pritajenom strašću, u skladu sa emocijama junaka. Kada je reč o Armanu i ja bih za tu ulogu izabrala Bikovića. Margarita je od Armana starija pet-šest godina, koliko je i razlika među nama. Arman se, dakle, zaljubljuje u od sebe stariju kurtizanu, koja poznaje život. Biković je upravo glumac koji na sceni može da ponudi tu izvornu čednost, prirodnost i bezrezervnu predanost. Nažalost, sve je manje likova poput Armana u stvarnom životu. Rešenih da žive u društvu s osobom takve prošlosti i reputacije, da zarad nje sve napuste - danas nema ni među ženama ni među muškarcima. Jer, i jedni i drugi nisu spremni na odricanje...