CRNOGORSKO narodno pozorište na 47. Bitef u četvrtak uveče dolazi s „Post Scriptumom“: u adaptaciji i režiji glumice Varje Đukić, gledaćemo pozorišno ostvarenje najavljeno kao interpretaciju dela i biografije Danila Kiša. Dramska potka predstave je piščeva proza, poezija, njegov prepev Geteovog „Kralja vilenjaka“, faktografija i fotografije. Pred gledaocima je priča o potrazi sina za ocem, fašizmu, dečaku koji prepoznaje svoj talenat... Poznata glumica postavila je tokom karijere još jednu predstavu („Tebi iz jučerašnje“ u CKZD, 1998), pa će ovo biti njen drugi rediteljski poduhvat:

- Veoma sam lojalna glumica i trudim se da svaku ulogu prilagodim rediteljskom konceptu. Kad hoću da izrazim nešto svoje, posežem za nečim autorskim. Ova predstava je krenula iz moje druge „priče“, knjižare „Karver“ koju vodim u Podgorici, a u kojoj sam se poslednjih godina bavila Kišovim delom: organizovala razgovore i snimala audio-priče po njegovim delima - otkriva glumica, koju šira publika pamti i po ulogama u filmovima „Variola vera“, „Stepenice za nebo“, „U ime oca i sina“. - Pokušala sam da piščevo stvaralaštvo pretočim u drugu formu, njegova literatura je izvorište ovog pozorišnog ostvarenja.

Sa dramaturgom Božom Koprivicom odabrala je iz bogatog opusa „Enciklopediju mrtvih“, „Baštu-pepeo“, „Peščanik“, „Rane jade“, prevod Getea, poeziju:

- Predstava je puna asocijacija koje Kišovi čitaoci i životni pratioci mogu da prepoznaju. Gradili smo priču kao niz slika, autobiografskih, biografskih, dokumentarnih, literarnih. Verovatno bismo se svi složili da koliko god pričamo o književnim velikanima, nikad ne možemo da tvrdimo da suštinski poznajemo njihova dela. Naš odnos prema njima često je „rasut“ ili sveden na potrebe nacionalne književnosti, na društvene ili političke pretpostavke. Čini mi se da „Post Scriptum“ može gledaocu da otkrije jednu zasebnu celinu. Pozorišno delo je uvek neka nova vrsta interpretacije. Posebno smo se fokusirali na njegovo detinjstvo, u kom je osećao čežnju za ocem i njegovim povratkom, ali i prepoznavao ono što će ga voditi kroz život, poeziju i poetiku. Pisao je pesme, kako kaže, sa „otklonom“, apsolvirao ih kroz sopstvene prevode - kao jedan od naših najboljih prevodilaca...


DOZIVANJE PISCA

POVODOM činjenice da je ovo retka prilika da beogradska publika na Bitefu vidi jedno gostovanje CNP, naša sagovornica kaže:

- Sigurna sam da je ova predstava u svom ukupnom zbiru najviše „bitefovska“, a to znači da pretpostavlja rizik specifičnog pozorišnog čina, odnos prema publici, ambijentu, sceni. Kišova proza je svojevrsni dokument zajedničke egzistencije, pa su Kiš i Bitef u izvesnom smislu - srodnici. Učešće na ovom festivalu pomaže mi da hrabrije razmišljam kao autor, daje mi krila. Očekujem sagovorništvo s publikom, mada mi je žao što nema više raskošnih kritika o predstavama, iz ugla ukupnog pozorišnog ambijenta. Dozivanje Kišovog dela na scenu nije samo predstava, to je čin koji je prevazilazi...