Jedan je od simbola Beograda, njegova topla, setna, ponekad ironična reč, njegova majstorska pripovedačka veština i karakterističan crtež otkrili su nam mnoge beogradske kutke, mnoge ljude. Voleo je Beograd i Beograđane, on mu je davao energiju i svoj lični šarm je pretočio u beogradski. I Beograd je voleo njega i ponosio se njime.

Ovo je rekao Branislav Kuzmanović, predsednik opštine Vračar, otvarajući u subotu sa Ljiljanom Kapor, suprugom neodoljivog pisca i slikara, spomen-ploču na kući u kojoj je živeo u Nebojšinoj 18. Svečanosti su prisustvovali brojni prijatelji, pisci i poštovaoci Kaporovog stvaralaštva.

Sa devet godina Momu je u Beograd doveo otac upravo na Neimar, u Hadži-Milentijevu 27, a poslednjih deceniju i po živeo je u kući, takođe na Vračaru. Na taj način se simbolično zatvorio jedan krug, istakla je Ljiljana Kapor i dodala: "Momo je otišao samo fizički, a živi i živeće sa nama jako dugo."

Ovim je započeo drugi dan trećeg festivala "Momin krug", koji je nastavljen književnom turnejom po Beogradu nazvanom "Gluvarenje sa Kaporom". U najstarijem autobusu u Srbiji, iz 1939, čiji je vlasnik i vozač Čika Branko, novinare je književnica Mirjana Bobić Mojsilović na šarmantan način povela po Mominim omiljenim mestima koja su ga insipirisala za brojne knjige i priče. Između ostalih, to je živopisna Skadarlija, gde je u jednoj kafani na krpi nacrtao portret Tuluza Lotreka, kojeg je, impresioniran njegovom lepotom, kupio jedan galerista.

LIKOVNA KOLONIJA Festival "Momin krug" odvijao se u subotu i na Adi Ciganliji, kod skulpture "Dafne", gde su u raznovrsnim programima učestvovali deca i mladi. U okviru likovne kolonije "Nestle Mali Momin krug" mališani su slikali na platnu inspirisani delom "Ada" Mome Kapora. Upriličena je i pričaonica u kojoj su čitane Kaporove priče za decu "Lero - kralj leptira". Stariji učesnici kolonije izveli su instalaciju za performansom "Ada - dereglija na Savi".

Moma je zatim napisao priču kako Lotrek svake noći silazi sa slike, obilazi Skadarliju, a zatim se vraća u ram slike. Neizbežna adresa je i Klub književnika o čijoj je specifičnoj atmosferi, ali i tada čuvenoj kuhinji napisao niz pitkih tekstova. Redovno je svraćao i na Kalenić pijacu, za koju je tvrdio da je "neka vrsta lekovite banje, gde se uspešno leče ravnodušnost i blaziranost belosvetskih tipova, koji bi na nju, kao na terapiju, morali da dolaze bar dva puta nedeljno."

Na srcu mu je ostala i Likovna akademija, koju je upisao u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića i diplomirao 1961. sa prosečnom ocenom 9,9. Kasnije se sećao: "Mi, još gotovo dečaci, vukli smo svoje blokove prepune crteža iz kojih će se kasnije poroditi naše slikarstvo". Često je svraćao u Srpsku književnu zadrugu, koja je poslednjih deset godina bila njegov izdavač. I vajkao se: "Žao mi je što moj otac nije stigao da vidi da mi je knjiga štampana u plavim koricama SKZ, jer bi tek tada poverovao da sam zaista pisac!". Omiljena mu je bila i Knez Mihailova, o kojoj je pričao gde god je bio u svetu. U toj ulici jedno vreme je radio u "Jugoslaviji publiku", uobičajenom službeničkom vremenu od sedam do tri, što je i naslov jednog od njegovih prvih romana.

Valja ponovo čitati Momine priče koje odišu izuzetnom lepotom, verovatno zbog toga što je sve gledao srcem, rekla je Mirjana Bobić Mojsilović, ukazujući i na tzv. bermudski trougao u Makedonskoj, gde su se u svojevremeno čuvenim kafanama "Grmeč", "Šumatovac" i "Lipa" svakodnevno sastajali pisci, glumci, novinari i razni znatiželjnici pretresajući najaktuelnije teme dana. Kapor je, istakla je popularna književnica, naizgled pisao lako i neobavezno ali je pokretao kulturološke teme o kojima će se kasnije baviti ozbiljni mislioci i filozofi. Podsećajući se druženja sa njim (a upoznala ga je kada je imala 15 godina), rekla je da je imao izuzetnu osobinu - uspeo je da razvije osećanje praštanja što je toliko retko.

"Gluvarenje sa Momom" (koje će biti u redovnoj ponudi Turističke organizacije Beograda) završeno je u subotu tamo gde je i započeto, na Vračaru, u "Konobi", gde je svakog dana svraćao razgovarajući sa momcima iz kraja. Za njega je to bilo posebno mesto jer "vraća poverenje u duh Beograda, vraća veru u lokalne kafane, male bistroe i bircuze".


NEDOSANjANI SAN

Na otvaranju spomen-ploče glumac Toma Kuruzović pročitao je svoju pesmu "Nedosanjani san", koju je napisao posebno za ovu priliku. Pesma se završava stihovima:

Obogatio si nas radošću

Ovekovečio naše vreme i breme

Ljubav te vodila kroz sve gradove

Polazna stanica od našeg voljenog Beograda

Kroz noć, kroz dan, kroz dečački san

Spomenici, najlepše slike i istinite reči

Život je bio kao nedosanjani san

Tvoj odlazak večni nezaborav.


GRAD ŠARMA

U mnogobrojnim tekstovima posvećenim Beogradu u kojem je živeo gotovo pola veka Kapor je ukazivao na poseban duh ovog grada: "Beograd je u ideji koja oplođava svet gdegod da se prenese njegov duh. On je u nekom vicu, u slučajnom gestu, u urođenoj ležernosti sa kojom se primaju pobede i porazi, tamo gde je jedinica za merenje stila – šarm".