Bakuradze: Istorija kao zla sudbina

U BEOGRADU ovih dana počinju pripreme za snimanje filma "General M"., ruskog reditelja gruzijskog porekla Bakura Bakuradzea, koji je napisao i scenario. Film ima ruskog producenta, a iz Srbije u ovaj projekat ušla je kuća "Art i popkorn" Miroslava Mogorovića. I dok se iz našeg ministarstva kulture čeka odgovor da li će i država dati finanijsku podršku filmu koja se bavi temom srpskog vojnika optuženog za ratne zločine, Bakuradze pravi kasting za glumačku ekipu i traži lokacije za snimanje. Reditelj koga je evropska kritika izdvojila čim se pojavio - sa prvim filmom bio je u Kanu, u programu "Nedelja kritike", a sa drugim na istom festivalu u selekciji "Izvestan pogled", što je uspeh koji se ne pamti kada je reč o filmu iz ovog dela Evrope, kaže u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti" da se dobro oseća u Beogradu, među prijateljima:

- Nisam prvi put ovde, ovo je moj treći boravak u Beogradu, ali nemam vremena za odmor, inače mnogo putujem, i mnogo radim. Ako je za utehu, onda je to što rad ispunjava - kaže Bakuradze.

* Zašto ste izaberali baš priču o srpskom generalu za temu svog trećeg filma?

- Moje opredeljenje da radim ovaj film nametnuli su događaji tokom poslednjeg balkanskog konflikta. To je bio najveći sukob u savremeno doba posle Drugog svetskog rata, zato je bio u centru pažnje i Zapada i Istoka, i čitavog sveta. I mada je od tih događaja u Hrvatskoj i Bosni prošlo već dvadeset godina, smatram da je tema sukoba i danas aktuelna, i da još nisu dati svi odgovori zašto se takav bratoubilački rat uopšte dogodio. I sada dolazimo do novih saznanja, nove informacije stalno se pojavljuju ne samo u vašim, nego i u medijima u inostranstvu, a Tribunal u Hagu još nije završio svoj posao. Ne naslućuje se ni kako će ga završiti, mnogo je tu pravnih nedoumica, i sve to skupa jeste, dakle, aktuelna tema. Pogotovu je izazovna za film. S druge strane, privlači me istorija Balkana i Srbije, kao pravoslavne zemlje.

* Šta fokusirate u priči o Generalu M., koji se krije godinama posle rata, a optužen je za najteže ratne zločine?

- Vrlo je provokativna i intrigantna sudbina čoveka koji se u dugom periodu našao u samoizolaciji. U toj priči se prepliće i uloga države u ovoj priči. Ali ovo nije priča o generalu Mladiću, jer se ne zna pouzdano kroz šta je sve on prošao. Njegova biografija je još prekrivena tajnom, mada mnogi o tome žele da govore. Mišljenja su podeljena - jedni o Mladiću govore najbolje, veličaju ga kao srpskog heroja, drugi ga se stide i kažu da je zločinac. Mislim da i jedni i drugi preuveličavaju. Zato bih, s jedne strane, i mogao da prihvatim da je moj novi film priča o Ratku Mladiću. Ipak, ne govorim o konkretnom čoveku, već o vremenu u kome se on našao, njegovoj sudbini koju su oblikovali istorijski događaji. Pričam priču o starom čoveku koji ima sedamdeset godina, čija je sudbina analogna vremenu u kome on živi.

* Šta je vama najuzbudljivije da pokažete u svojoj priči o Generalu M.?

- Pitanje koje me zaokuplja više od svega drugog jeste njegova starost. Mi koji se približavamo starosti nemamo predstavu o tome kakav je osećaj ljudi koji troše svoje poslednje doba. Ne razmišljamo uopšte o tome, kao da nikada nećemo biti stari. Kroz šta on prolazi, kakva mu je psiha, o čemu razmišlja, šta oseća, čega se najviše seća.... Čovek, što se više približava starosti, sve je udaljeniji od stvarnog sveta. Usamljenost je tragedija čoveka. Starost je sama po sebi složena i teška, a ako je još opterećuje i izolacija, onda možemo da naslutimo kakva je tek tragedija. Tanka je linija preko koje se može skliznuti u paranoju i bezumlje, u ludilo. Taj general je izolovan, čitav svet je okrenut protiv njega, svi govore da je lud, i malo ko je spreman da mu pruži bilo kakvu pomoć. Neizmerna je tragedija tog starog čoveka i ta pitanja ću otvarati u filmu.

* Koji period života Generala M. pokrivate u filmu?

- U filmu će biti prikazana jedna godina njegovog skrivanja, i to poslednja, posle koje je usledilo njegovo hapšenje. Suština nekoliko fleš bekova vezanih za ratni period, koji su neutralnog karaktera, je u tome da se vidi kako je u ratovima na Balkanu brat ubijao brata. Ne konkretno ko je koga ubijao, već da su se svi međusobno ubijali - i Srbi, i Hrvati, i Bošnjaci. Svi, jer je to bio rat.

* Da li ste spremni i na to da ćete, već činjenicom što ste ruski reditelj, verovatno biti optuženi za pristrasnost?

- Da sam Afrikanac, ja bih isto snimio tu priču, baš zato što istražujem čoveka, u ovom slučaju starog čoveka. A priča o Mladiću je samo povod za to istraživanje. A da li će neko u tome videti i moju pristrasnost, na to ne mogu da utičem. Iskreno, meni je to i nevažno. Pričam priču o čoveku, vojniku, koji se bori za svoju otadžbinu. On je voli, on za nju ratuje, on je odabrao taj put, dao je zavet. Na kraju je gubitnik. Ne bavim se pitanjem da li je on zločinac ili ne. Moguće je da je prekršio pravila ratovanja, ali to nije tema filma. Tema je da li je on svestan svoje uloge, svog puta. Može li on iskreno sebi da odgovori kakve je greške napravio. Može li da izmeri koliko je patriota i koliko voli svoj narod, a koliko je ratni prestupnik? To je ono što se lomi u tom čoveku i ne da mu mira. Ništa ne skrivam u svojoj priči - govorim o čoveku koji je u ratu ubijao, braneći narod, otadžbinu... Ali, to su zakoni ratovanja. To je drama čoveka koji je izgubio.

* Šta je najteže u drami tog čoveka?

- Gledao sam u nekoj TV emisiji razgovor sa čovekom na samrti, gubitnikom koji je trošio svoje poslednje dane. Postavili su mu tri pitanja. Prvo: da li biste ponovili svoj život? On je odgovorio - ne. Drugo: šta biste promenili u svom životu? Odgovorio je - ne znam. Treće pitanje je bilo: šta je najteže u životu? Odgovor je bio - ne postati podlac. Ja u svom filmu ne dajem ocenu o prošlosti junaka, nego o njegovom sadašnjem stanju. Potpuno usamljeni starac, centar je pažnje čitavog sveta, koji očekuje spektakl od njegovog hapšenja. On, međutim, ništa drugo ne može da učini, osim da se ubije, ili da se preda sudu za ratne zločine. U filmu se otvara jedno veliko pitanje - zašto se General M. nije odlučio na samoubistvo, i zašto se nije predao.

* Da li možda ipak naslućujete šta bi bio njegov odgovor na to pitanje?

- U razgovoru sa mnogim ljudima u Srbiji mogao sam da čujem da je Mladić bio dužan da se ubije. Drugi govore da je njegova dužnost bila da se preda, ako je junak. Ali ja lično razumem zašto on nije uradio ni jedno, ni drugo. Za mene je to jedinstvo tragedije i smirenosti.