U KRAGUJEVAČKOJ krčmi svoga oca, u kafanskom dimu, vajar Nikola Koka Janković uradio je prve crteže. Oni i danas svedoče o znatiželjnom detetu oštra oka, dobrih zapažanja iz kojih, reklo bi se, i sada zrači odlučnost s kojom je davno otišao na Akademiju likovnih umetnosti u Beograd. Otac mu je govorio da je sve što nas okružuje matematika i ignorisao je sinovljevu preokupaciju umetnošću. Ipak, jednom je, kaže, čuo oca kako gostu ponosno kaže: "Idi, vidi šta je mali uradio", i to shvatio kao prećutno odobrenje...

Rekonvalescent posle teške operacije, akademik Janković već se sprema da se uskoro vrati svom ateljeu i radu. Pokazuje skicu skulpture "Majka", iz 1990, i kaže kao bi voleo da je uradi u velikom formatu.

* Ali, ovih dana je u fokusu vaš "Nikola Tesla" koji bi trebao da bude postavljen u Njujorku, na Long Ajlendu?

- To je skulptura koju sam uradio 1979, tad je i postavljena u Kruševcu, u krugu preduzeća koje se bavilo distribucijom struje. Oni su hteli da tu naprave park skulptura, kupili su "Munju" Vojina Stojića, od mene su naručili "Teslu", započeli su i izgradnju bazena. Skica im se svidela. Šteta što tad nisam napravio veću skulpturu, ali uvek sam pazio da nekog ne bacim u trošak.

* Park skulptura je ostao samo dobra namera?

STUDENTI - ISTINA je da najviše izlazim u "javnost" kad idem na otvaranja izložbi svojih studenata.
Bilo je sjajnih mladih ljudi koji su prošli kroz moju klasu na FLU. Žao mi je što neki do njih danas nisu profesori na FLU.

- Ostale su te dve skulpture i započeti bazen. Vremena su se promenila i ambicije preduzeća. Tako to ovde biva. Sve je kratkog daha. A kad sam kasnije imao izložbu u Užicu, bio je izložen i "Tesla" koji im se svideo. Dao sam im bez honorara pravo da ga izliju u bronzi i postavili su ga. A treći "Tesla" je u Kragujevcu ispred Tehničkog fakulteta.

* I njega ste poklonili?

- Da, ali Kragujevac je meni mnogo više poklonio! Ja sam Kragujevčanin i tamo sam živeo sve dok nisam došao na Akademiju u Beograd. Kad bi život, emocije i sve što se čoveku dogodilo, moglo da se meri na terazijama - 20 godina koje sam proveo od rođenja u Kragujevcu i ovaj ostatak od šest decenija i kusur - bili bi tasevi u ravni.

* Nije vam palo na pamet da za Njujork napravite novu verziju?

- Danas to nije tako lako. Novu niko nije ni poručio. Dijaspora me pitala hoću li im dozvoliti da skulpturu odliju i ja sam im je poklonio. Ali, oni misle da je to sve lako i jednostavno. Skulptura je izlivena, ali livenje nisu još platili. Pa sad treba juriti dozvole za izvoz i sigurno za postavljanje na Long Ajlendu. Oni su hteli da je postave ispred Ujedinjenih nacija - kao da je to tek tako...

* Postoji skulptura Tesle i na Nijagarinim vodopadima?

- To je tako "realistično" da se vidi svako dugme, nabor, šav. To je Tesla sa šeširom, štapom. Može i tako da se radi dobra skulptura, ali... Možda tu ima previše poze, ali Tesla je bio čovek koji je voleo da se fotografiše. To se vidi i po pozama koje je zauzimao ispred foto-aparata. Ja sam ga izvajao po jednoj fotografiji kad je bio u starijim godinama, a te njegove velike šake su počivale na rukohvatima fotelje. Položaj ruku sam izmenio i mislim da je ta koordinacija ruku i glave dobra.

* Beograd ispred Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta ima "Teslu" Frana Kršinića?

- Kršinić je odličan vajar, ali to delo je nekako previše stilizovano i "mrtvo". A ni mesto nije dobro.

* Najbolja posleratna skulptura, smišljena za određen prostor, bio je vaš Boris Kidrič, ali je sklonjena...

- Pa kad umetničkom delu date politikantske premise, onda se delo ne vidi nego ideologija i zato to nije jedino vajarsko delo kog se Beograd lišio. Ma, i ne volim o tome da govorim...

* Bije vas glas da ste suviše skromni?

- Šta znači skroman? Neko ko ima kriterijume i želi da napravi delo najbolje što može - nije skroman. Skroman je onaj čovek koji radi loše, a misli da je napravio genijalno delo. Ja nisam skroman. Ali, ne volim da ispadne da se hvalim. Nekako, kad razmišljam o sebi, imam utisak da nisam bio dovoljno vredan...

* A, kad pogledate iza sebe, vidite da imate golem opus?

- Jeste, ali ja sam mnogo rušio. Izvajam u glini, pa nezadovoljan - srušim. Pa napravim dve varijante. Mnogo sam crtao, to sam voleo, ali mnogo sam i uništio, i sad mi je žao. Nekad su bila bolja vremena.

PAžNjA - IMAMO odlične umetnike, ali nemaju pažnju koji zaslužuju. Neću da pravim rang-listu, ali sigurno tu spada Milica Stevanović koja je potpuno posvećena svom delu, stvaranju, stvaralaštvu. Iako odličan slikar, Milan Blanuša spada i u naše najbolje vajare. To sam prepoznao još dok je bio student i savetovao sam ga da pređe na vajarstvo.

* U vreme studija?

- Pripadam analognom vremenu, a danas su digitalna vremena. Kad sam došao na Akademiju, na planeti je bilo dve milijarde ljudi, danas ih je sedam. Na svim odsecima bilo nas je šezdeset osam. Iako sam bio kod Dolinara, išao sam da slušam i korekture Sretena Stojanovića, gledao kao Čelebonović slika i slušao ga. Stojanović je studirao kod Burdela u Parizu, Hakman donosi nova strujanja iz Poljske. Imali smo svetsku književnost. Jednu godinu nam je istoriju umetnosti držao Sreten Marić i uopšte nije govorio o slikarstvu već o kulturi tog vremena.

* Hoćete da kažete da je sadašnje vreme površno?

- Današnje vreme je posve drugačije. Ja sam figurativac, ali kad razmišljam o skulpturi ne razmišljam o dugmetu, ruci, dužini noge, prstu. Skulptura je trodimenzionalna, i ja razmišljam o prostoru. Ona ima i elemente vremena, kao i muzika. Ali, da bi nešto konačno bilo umetnost - mora uvek biti u vezi sa emocijama.