KADA je još kao osnovac napisao prve rime, Ljubivoje Ršumović napravio je kreativni ršum! I pravi ga, na radost, ali i za nauk mnogim generacijama, više od pola veka. Najlepše pesme za decu, dečje emisije koje su obeležile osamdesete godine TV Beograd i predstave koje su obogatile mnoga pozorišta izletela su iz pera ovog vrsnog pesnika.

Gde su danas "Fore i fazoni", "Hiljadu zašto", Hajde da rastemo", "Dvogled", "Dijagonale - priče o ljudima i naravima" i ostale emisije u koje je ovaj kultni autor za decu ugradio svoj literarni rad? Šta je s današnjim dečjim programom i šta televizija donosi najmlađima, za "TV novosti" govori Ljubivoje Ršumović.

Vodili ste, napisali i režirali više od 600 emisija. Kakvo je to bilo vreme za stvaraoce? I šta su i koliko te emisije značile gledaocima, naročito deci?

- Za stvaraoce nema lošeg vremena. Čak bih rekao, što je vreme teže i oskudnije, to je za stvaraoca inspirativnije. Iz ratluka se stvara samo limunada, tek iz muke se rađa pravo delo. Imali smo slobodu, a u ovom slučaju to znači šansu da sami smišljamo i kreiramo programe, a da ne razmišljamo o novcu! Periklovo doba, rekao je neko, mislim Žika Pavlović. Učili smo decu da se igraju i da misle, donekle smo zamenjivali roditelje, tetke i bake i dede.

Danas su televizije rekle "laku noć deci". Šta vi predlažete da se uradi? Kakav biste program danas pravili da vas neko pozove na televiziju?

- Nisam još izgubio ni razum ni smisao za igru. Pravio bih, pretpostavljam, iste, pa i bolje programe nego onda. Sada sam bogatiji iskustvom, a možda i stvaralačkom snagom. Ali, bilo ko da me pozove - odbio bih ga, kao što pametan som obilazi udicu, a oni gluplji se upecaju!

OKUPIRAJU ME UNUCI UVEK ste imali neki hobi. Šta vas danas okupira? Da li i dalje trenirate karate i pravite drvene kašike i tanjire?
- Okupiraju me unuci. Ako ih bude interesovao karate, mogu ih pogurati u taj sport. Aleksa je počeo sa košarkom, Marina sa odbojkom, sve lepi sportovi. Vid zasad obožava "didin alat", obožava šrafcigere, ali verujem da je to samo prva ljubav, ona prolazna. Već pokazuje, sa dve i po godine, smisao za apstraktno mišljenje, nagoveštava neku svoju naučnu, možda matematičku, ili filozofsku sklonost. Drvene kašike sam napravio, one se ne lome, i ne rđaju.

Jednom prilikom ste rekli da biste deci zabranili TV. Šta ste pod tim mislili?

- Upravo to što ste rekli, nema tu nikakvih zadnjih misli. Televizija je otrov, kao što je kantarion otrovna biljka. Treba u televiziji, kao i u kantarionu, znati meru. A danas te mere nema, što se televizije tiče, zato bih preporučio deci čaj od kantariona, ali da pročitaju koliko biljke ide na dva deci vode!

TV programi su preplavljeni "prljavim" sadržajima, raznim rijalitijima, svađama u skupštinama... Kako to utiče na decu?

- Deca se najbolje vaspitavaju ličnim primerom. Deca vole svoje roditelje, i ako roditelji gledaju sve te gluposti, onda će i deca to gledati, i tako "vaspitati" sama sebe, tako formirati "svoj" ukus, i to će im ostati za ceo život. Ličnost čoveka se formira do pete godine života (Lav Tolstoj tako kaže, a njemu najviše verujem).

Stojite li i dalje pri tome da je igra imperativ detinjstva?

- Ne moram ja da stojim "pri tome", to je tako Bog odredio, usadio u naše mladunce, kao i u životinjske uostalom, nagon za igru, i to je imperativ detinjstva, kako našeg tako i životinjskog. Imperativ samoodržanja.

Kakvo je bilo vaše detinjstvo?

- Ja sam svoje detinjstvo detaljno ugradio u svoje knjige. Da nije bilo lepo, ne bi bilo ni jedne od mojih knjiga. Uostalom, proteklo je u igri, pa i moj današnji život u velikoj meri protiče u igri. Dakle, sačuvao sam taj nagon iz detinjstva. Igra je, siguran sam, u osnovi svekolikog stvaralaštva, ne samo literarnog, umetničkog, već i naučnog. Tesla se fascinirao elektricitetom igrajući se sa svojom mačkom, milujući je po leđima.

Većinu vremena provodite na selu. Kakav vam je seoski dan i šta vam ono daje?

- Selo je moje prirodno stanište, a grad samo privremeno boravište. To je jače od mene, to da izjutra bosom nogom stanem na zemlju u dvorištu, i kao Antej, dobijem novu snagu za taj dan. Volim da se bavim biljkama, voćem, vinogradom, volim šetnje senovitim šumskim stazama, razgovore sa pticama i mravima, pisanje dnevnika na terasi, dok se sunce probija kroz cerovo grane, pre nego što zacari mojom Slobodnom teritorijom.

Smišljate li neki novi kreativni ršum?

- Spremam sabrana dela u četrdeset knjiga. Biće tu nekoliko sasvim novih rukopisa, neobjavljenih. Veliki posao, biće okončan, nadam se, do onog Sajma knjiga 2014.


INSTITUT

U VAŠEM rodnom Ljubišu pravite stvaralački centar "Saradnici sunca". O čemu se zapravo radi? I kako teče izgradnja, hoće li zaživeti uskoro?

- Ta akademija će zaživeti, ili bolje rečeno već je zaživela. O njoj se priča, ja razrađujem program. Biće to institut za proučavanje fenomena i tajni detinjstva. Razgovaram sa saradnicima, budućim predavačima i kolegama. Potrebno je da ponovo razgovaram sa Opštinom Čajetina, da li su oni još zainteresovani za tako nešto. Ako nisu, poveriću saradnju nekome od oduševljenih ovom idejom. Ima ih.