HERCEGNOVSKI filmski festival, koji je pre 27 godina započeo projekcijom filma "U ime naroda", danas neguje sećanje na Živka Nikolića. Velikog reditelja, dobrog čoveka, umetnika koji je celog života, kako je govorio, snimao jedan film, a svaki tren koji nije posvetio umetnosti, smatrao izgubljenim.

Ove godine predstavljena je knjiga - scenario za njegov film "Zubato sunce", objavljena u izdanju festivala i Fondacije "Živko Nikolić".

- Fondacija je namenjena istraživanju njegovih dela, ali nam je i namera da mlade crnogorske autore, na njegovom poetičkom tragu, ogrnemo plaštom plemenitosti koju je Živko imao - objašnjava dramski pisac Stevan Koprivica.

Profesorka Božena Jelušić, autorka predgovora za knjigu, koju je uredila Vitka Vujnović, a likovnu opremu potpisuje Vojislav Vojo Kilibarda, naglasila je da delo Živka Nikolića i posle 25 godina komunicira sa publikom na najvišem estetskom nivou. Prema njenim rečima scenario "Zubatog sunca" omogućava da uđemo u genezu jednog od njegovih najboljih filmova - "Beštije". Ona je podsetila i da je u Herceg Novom, tokom pohađanja Umetničke škole, Nikolić, uz dva talenta koja su u njemu uporedo egzistirala, likovni - literarni - otkrio i film.

PLIVAČKI MARATON - MOTIVACIJA da uđem u sve ovo je to što sam rastao uz očevo delo, što sam pratio, goreo i sagorevao sa njim i kada je trebalo i kada nije mogao da snima - rekao je Petar Nikolić.
- Čitajući "Zubato sunce" shvatio je da je to izuzetno pisano delo... Živko je mogao biti književnik da je imao tu ambiciju. Ali, on u umetnosti nije voleo takmičenje, mada je bio dobar sportista: vaterpolista, plivač, maratonac...
Gledajući iz te perspektive, njegovo delo možemo posmatrati kao jedan veliki plivački maraton. Sačuvao sam dnevnik u kom se poetski obraća moru, objašnjava kako je voleo more i kako je pazio tu ljubav i u beogradskim noćima.

- Dovodili su ga u vezu sa italijanskim neorealizmom, što je prirodno, i on jeste autor felinijevske inspiracije, ali samo ako tu inspiraciju držimo kao nešto što je estetski kvalitet - smatra Jelušić.

- Živkov put je bio samostalan i on nije oponašao nikoga. Svojevremeno se pojavila kritika "Beštija", koja je tvrdila da je film na tragu Felinijevog "Amarkorda". Scena broda koji ostavlja prostitutke. Rečeno je da je to Živko preuzeo od Felinija. I najjednostavnija hronologija, međutim, govori o tome da je Živkova ideja za taj film starija od Felinijevog filma. Hoću da kažem da je bila prisutna ta vrsta nespremnosti da se njegovom delu zaista priđe istraživački, da se pomisli da i mi ovde možemo da uradimo nešto što je felinijevska inspiracija i to na naš bokeljski način.

Sin velikog reditelja, koji je nasledio očev zanat, naglašava da je objavljenom scenariju namerno ostavljen radni naslov - "Zubato sunce":

- Taj naslov ima značenje koje je Živko osećao kao plemenit čovek - kaže Petar Nikolić.

- Osetio je metafizičko prisustvo zla i mraka, sunca koje greje a ne ogreje. U "Zubatom suncu" je postavio nukleus za svoj ukupni filmski opus, za svoje filozofsko i umetničko posmatranje sveta.