Održana promocija knjige “Deca Oluje”

NAJBOLjI smo narod na svetu u sopstvenom zaboravu. Napisao sam ovu knjigu zato što me godinama nervira što isti dan, dva ista naroda koji su živela u istoj zemlji drugačije obeležavaju - Hrvati kao svoju veliku pobedu, sa paradom i trijumfalnim govorima, a Srbi sa svećama u crkvama - rekao je Milomir Kragović, pisac romana „Deca Oluje“, u izdanju Kompanije „Novosti“, koji je u ponedeljak predstavljen u prepunom „Medija centru“.

Kragović ovom knjigom u savremenoj srpskoj književnosti među prvima razrađuje temu hrvatske „Oluje“ i progona srpskog naroda iz Srpske Krajine. Iskreno i dokumentovano opisuje jednu od najtežih i najmučnijih tragedija koje su zadesile Srbe u 20. veku, a glavni junak romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.

- Zaključno sa „Olujom“, koja se završila 5. avgusta, pre osamnaest godina, pitanje Srba u Hrvatskoj je zauvek rešeno. Ono što su Srbi uspevali u istorijskim okolnostima koje su naizgled bile mnogo teže, nisu uspeli početkom devedesetih godina - da ostanu na svojim ognjištima. Kako se dogodilo da u 48 sati 250.000 ljudi napusti taj prostor, pitanje je za istoričare. To pitanje je tragično, bolno i zauvek obeležava te ljude, njihove porodice i narod u celini - rekao je Ratko Dmitrović, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije „Novosti“.

Ovom tematikom, podsetio je Dmitrović, bavi se vrlo mali broj ljudi, ona nije inspiracija za umetnike, sa strahom se govori o zločinima koji su nad Srbima izvršeni. O „Oluji“, progonu Srba iz Hrvatske nije snimljen nijedan igrani film, ako ne računamo nekoliko dokumentarnih filmova na niskom nivou. Srbi iz Hrvatske su, po Dmitrovićevim rečima, verovatno jedan od vitalnijih delova srpskog naroda. U sudaru sa drugim narodom, kulturom i imperijama, uspeli su da iznedre nekoliko izuzetno značajnih ljudi, kao što su Tesla i Milanković, bez kojih bi srpski narod, ali i ljudski rod, bio siromašan.

- Plašim se da će i ova knjiga biti ignorisana kao i ova tema. U Evropi nećete naći priču o „Oluji“, kao što nećete naći ni priču o Srbima stradalnicima u Drugom svetskom ratu. Niko ne zna za „Jasenovac“, a samo dva naroda u Evropi trpela su projekat potpunog fizičkog uništavanja: Jevreji i Srbi. „Oluja“ je izbrisala taj vitalan deo srpskog naroda i uništila nukleus iz koga se rađalo mnogo sjajnih umetnika, naučnika, sportista... Nezamisliv je kulturni i naučni vrh srpskog naroda bez Srba iz Hrvatske. Prošlo je 18 godina, umrlo je oko 100.000 ljudi koji su odande pobegli, a one koji se vrate Hrvatska vrlo precizno opstruira - rekao je Dmitrović.

O „Deci Oluje“ govorio je i pisac i novinar Vanja Bulić. Kragovićev roman, po njegovim rečima, nije samo knjiga o tome šta se dešavalo tokom dva dana „Oluje“, već je i priča o životu dečaka u Beogradu koji je došao iz Krajine, i koji je uvučen u život koji mu je do tada bio stran.

- Opisan je njegov doživljaj onoga što dočekuje ljude istrgnute iz korena, koji dođu u novu sredinu. Oni čitaoci koji ne poznaju Liku upoznaće je bolje nego da su pročitali deset drugih knjiga. Prikupljajući građu, Kragović je koristio antologije, stare zapise, sećanja, anegdote, pesme, pošalice, i sve je to utkao u ovu knjigu - rekao je Bulić.

Svoje utiske izneo je i književni kritičar Petar Arbutina, rekavši da je Kragovićeva knjiga, pre svega, važan književni događaj. On je podsetio na to da nemamo dobru ratnu (antiratnu) prozu i da iz književne i umetničke kreacije nismo progovorili na pravi, odgovoran, umetnički validan način o onome što nam se dešavalo.

- Kragovićev roman opisuje sudbinu u kontekstu široke, jasne, utemeljene, dugovekovne kulturološke kulturne mape bivanja Srba na tim prostorima na kojima su živeli, i sa kojih su sa „Olujom“ definitivno proterani. Iz tog konteksta izrasta personalni junak sa imenom i prezimenom, junak loše savesti Srba i Hrvata, simbol svega onoga što su nama drugi uradili i onoga sa čime nismo bili u stanju da se izborimo. Ovo nije samo knjiga o ratu i nije knjiga koja unutar kategoričkog piščevog suda treba da se odredi prema jednom ili drugom narodu, ovo je knjiga o tragici koja je odškrinula vrata na koja sam čitajući druge slične knjige nailazio uvek zatvorena - rekao je Arbutina.

Kragović je rekao da su „Deca Oluje“ i roman i hronika i dokument i faksimil, jedna tragična, autentična priča o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi. Ovo, po njegovim rečima, nije roman protiv Hrvata nego protiv svih zlih ljudi, bilo kako da se zovu.

- Oko 2.500 ljudi vodi se kao poginulo i nestalo. Posle 18 godina reč „nestali“ je besmislena formulacija. Još ne znamo koliko je tačno ljudi proterano. Oni su išli tim koridorom smrti, sa nadom da će naći utočište u majci Srbiji. Ne smemo zaboraviti tu decu koja su svoje porodice i svoje najbliže, u svojoj 12 godini, vozili traktorima. Neki zameraju da je 18 godina mala vremenska distanca da se piše o „Oluji“, a plašim se da za 30 godina i mi taj dan ne počnemo da slavimo kao Hrvati - zaključio je Kragović.