OVU današnju muziku i ne zovem narodnom, nekako mi ne leži. Ali razumem i to. Ne može više da se peva: "Livadica okolo..." ne leže više te teme, sad su nove generacije, kaže, za "Novosti", osamdesetdvogodišnji Petar Tanasijević, jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora kvalitetne novokomponovane narodne muzike.

Od početka bavljenja muzikom do današnjih dana, ukupno je prodao više od 12 miliona ploča. Njegove kompozicije "Od izvora dva putića", "Jutros mi je ruža procvetala" i "Godine su prolazile" između ostalih su uvrštene među 50 najboljih pesama 20. veka.

Za mnoge svoje pesme, ipak, još mora da dokazuje autorstvo. Tako se u medijima često potkradaju greške - najčešće za legendarnu "Od izvora dva putića" koja se pripisuje drugim autorima. Tanasijević je ovu pesmu napravio za tada nepoznatu Lepu Lukić.

- Lepu sam upoznao i prvi čuo na „Župskoj berbi“ u Aleksandrovcu. Izvanredno je pevala alt, a tada su u Srbiji uglavnom pevali soprani. Zarekao sam se i rekao sam joj: Napisaću ti nešto i zvaću te u Beograd, da snimiš ako ti se sviđa. I onda, u toku leta, odem sa suprugom na Kordun, u njenu kuću. Izvor sa koga smo pili vodu, bio je dole, ispod same kuće. Tu su njen brat i komšinica vodili ljubav, pa su mi oni pričlali kako su se sastajali kod izvora, od koga su dve stazice vodile levo i desno. Slika je bila gotova i meni nije bilo teško samo da zapišem: "Od izvora dva putića vode na dve strane"...

Pesmu je onda, kako je obećao, snimio sa Lepom Lukić. U Radio Beogradu su se oduševili i primili je za člana, bez audicije. Uspešna saradnja sa Lepom počela je tom pesmom 1965. godine i trajala neprekidno narednih trideset godina.

- Ova saradnja je obeležila ne samo taj period, već je ostavila neizbrisiv trag i za naredne generacije - kaže Tanasijević. - Samo za Lepu Lukić napisao sam više od 140 kompozicija, među kojima su: "Oj meseče zvezdo sjajna", "Opančići na kljunčiće", "Ne živi se hiljadu godina", "Čaj za dvoje", "Varaš me, varaš me" "Ne pitaj me", "Pevam i tugujem" i mnoge druge.

Prvu pesmu napisao je 1952. godine "Spustila se jesen po poljima", koja je docnije našla mesto u knjizi gospodina Cenerića "Lira od 1.000 najboljih narodnih pesama".

- Na audiciji Radio Beograda 1956. godine, primljen sam kao solista i u duetu sa bratom Draganom. U narednih petnaestak godina snimio sam 120 izvornih narodnih pesama iz zapisa Ljubinka Miljkovića. Pesma "Svrati devojko u moj vinograd" za koju sam napisao muziku i tekst, a izvodio u duetu sa bratom, proglašena je od strane kolegijuma Radio Beograda za najbolju pesmu tokom šezdesetih godina - priseća se naš sagovornik.

Kao afirmisani solista i u duetu sa bratom Draganom snimao je i za potrebe televizije, još od eksperimentalnog programa koji je počeo emisijama iz studija na Institutu "Nikola Tesla", pa sve do današnjih dana. Uporedo sa dugogodišnjim estradnim radom, kao interpretator, bavio se intenzivno i veoma uspešno komponovanjem novih pesama u duhu narodnog melosa.

- Ukupno sam snimio više od 700 kompozicija, od kojih je 150 Radio Beograd uvrstio u trajne snimke. Jednu od najznačajnijih pesama iz mog stvaralaštva "Jutros mi je ruža procvetala", koju sam napisao 1959. godine, do danas je snimilo preko 18 interpretatora - kaže Tanasijević.

Iako je tokom svog dugogodišnjeg rada dobio veliki broj zlatnih, srebrnih i platinastih ploča, i upisan na zid slavnih srpskih autora, komisija za dodelu nacionlnih penzija ostavila ga je ove godine "ispod crte"...


POHVALA OD ANDRIĆA

NA Savetovanju o narodnoj muzici i tzv. novoj narodnoj muzici na programima Radio Beograda 6. juna 1972. godine, tadašnji ministar prosvete Vojislav Marković je, govoreći o novoj narodnoj srpskoj muzici, citirao našeg nobelovca Ivu Andrića, koji je, jednom prilikom, analizirajući fenomen novokomponovane narodne muzike, pohvalio refren pesme "Ne pitaj me" za koju je muziku napisao Petar Tanasijević a tekst Blagoje Popović. Po Andriću, stihovi "Vremena su prošla stara i sa njima običaji / Ne kriju se više, nano, kao nekad osećaji..."adekvatno odražavaju ona zbivanja i ona osećanja koja su u tom neurbanizovanom mentalitetu i koja osećaju potrebu da u jednoj muzičkoj poruci imaju tzv. reportažu.