Verovatno poslednji najautentičniji srpski boem, pesnik i prozni pisac Jakov Grobarov preminuo je u sredu u Beogradu, posle duge i teške bolesti. Pravo ime mu je bilo Miladin Kovačević, rođen je u Mostaru 1938. godine, a u Beograd je došao šezdesetih godina. Jedno vreme kopao je grobove na beogradskim grobljima da bi preživeo i otuda dobio pseudonim pod kojim je napisao knjige koje su bile veoma čitane i rado komentarisane.

U njegovoj biografiji ostalo je zapisano da je tri godine proveo u Parizu, jedno vreme spavao kao ilegalac u Studentskom gradu, pod beogradskim mostovima, u liftovima. I odatle je i crpeo inspiraciju za svoja dela.

Prvom knjiga „Odgonetka sna“ oglasio se 1961. godine, a potom je usledila zbirke pesama i priča „Hodočasnik“ (1968), „U svlačionici“ (1976), roman „Fioka bez broja“ (1973), „Od Boga ili đavola (1990), „Konj bez jahača“, „Ožiljci za sva vremena“, „Prošlost je prošla“, „Kafanski biseri“ i pre dve godine „Ko je rekao: Živeli!“.

Bavio se i slikarstvom, a učitelj mu je bio Slava Bogojević (1922-1978), inače i sam poznati boem.

- Kad se setim starih dana... Za stolovima su sedeli slikari, pisci, muzičari, družili se, pričali. Sada je sve prazno. Teško se orijentišem u ovom vremenu. Što kaže pesnik, svet u kome živim nije svet u kome umirem - govorio je u jednom od poslednjih intervjua Grobarov.