Zbornik popunjava prazninu

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA

IZ štampe je u Francuskoj nedavno izašla knjiga "Srpska književnost u evropskom kontekstu", koju je priredio šef Katedre za slavistiku na Univerzitetu u Bordou i naučni direktor projekta "Serbika" docent Milivoj Srebro. Knjiga je osmišljena kao zbornik koji će promovisati srpsku kulturu u Francuskoj, ali i u čitavom frankofonskom svetu, pokazujući da je, gradeći sopstveni model, srpska književnost, ujedno, kroz vekove stvarala i evropsku tradiciju.

- S obzirom da u Francuskoj ne postoji istorija srpske književnosti, odlučio sam da, uz pomoć kolega srbista i komparatista, načinim knjigu koja bi Francuzima ponudila osnovne informacije o istorijskoj evoluciji naše literature. Konkretno, ovaj zbornik je koncipiran kao svojevrsna panorama novije srpske književnosti, pri čemu je posebna pažnja posvećena onim piscima i delima koji najbolje izražavaju umetničku osmozu nacionalnog duha i evropske tradicije - kaže Srebro u razgovoru za "Novosti".

Reč je o zborniku radova sa međunarodnog naučnog skupa koji je naš sagovornik organizovao na Univerzitetu u Bordou. Autori su afirmisani naučni istraživači sa univerziteta iz Francuske, Srbije, Engleske, Nemačke, Italije, Rusije, Poljske, Ukrajine. Ovaj skup i zbornik su deo aktivnosti na čijoj realizaciji radi ekipa istraživača okupljenih oko projekta "Serbika".

- Projekat je zapravo plod mojih dugogodišnjih razmišljanja kako da se otvore mogućnosti za uspešniju promociju naše književnosti u frankofonskom svetu. Shvatio sam da se ulaskom u eru "elektronske civilizacije" - interneta, elektronske knjige i ajfona - ukazuju i nove mogućnosti za promociju tzv. "malih književnosti", među koje spada i srpska. Zato sam, pre nekoliko godina, osmislio projekat "Serbica.fr" u formi svojervsne "elektronske književne enciklopedije", što je, kao inovativan pristup istraživačkom radu, odmah naišlo na podršku odgovornih sa univerziteta - ističe Srebro.

Nedavno su pokrenuli i sopstveni elektronski časopis. S obzirom da u Francuskoj, posle gašenja dve revije više nije postojala nijedna periodična publikacija posvećena srpskoj književnosti.

- Naš elektronski časopis je do sada objavio više tematskih brojeva koji su pobudili pažnju francuske akademske javnosti, kao što su temati o Andriću, Paviću, Steriji, srpskoj srednjovekovnoj književnosti, a upravo se pojavio i specijalni broj posvećen Svetlani Velmar-Janković. Za ovu godinu planirano je da objavimo još i tematske brojeve o stvaralaštvu Njegoša i Crnjanskog - kaže naš sagovornik.

Ovi projekti su pokušaj da se nadoknadi postojeća praznina s obzirom da je, kako ističe Srebro, srpska literatura danas nedovoljno poznata Francuzima.

- To je činjenica nad kojim bi trebalo da se zamisle pre svega oni koji su u Srbiji zaduženi da se bave promocijom nacionalne kulture u svetu. Zahvaljujući entuzijazmu prevodilaca, objavljeno je dosta savremenih autora, ali srpska književnost je i danas tamo gde je bila pre dvadeset-trideset godina: na margini francuske književne scene - kaže Srebro. - Neophodno je, da relevantne državne institucije pruže finansijsku podršku, s jedne strane, prevodiocima koji su istinski ambasadori naše kulture i, s druge strane, svim onim inovativnim projektima čiji je cilj da našu kulturu učine dostupnijom u inostranstvu. Iz iskustva u radu na projektu "Serbika" znam da je entuzijazam važan, čak neophodan, ali se samo sa njim ne može daleko stići.

GRAD Bordo je uvek bio jak slavistički centar u kojem i dalje postoji zanimanje za naš jezik, istoriju i kulturu, ističe Srebro:

- Za razliku od Pariza, u Bordou gotovo i ne postoji srpska dijaspora. Moji studenti su skoro isključivo Francuzi. Svake godine predavanja pohađa između trideset i pedeset studenata, što je dokaz da - uprkos dugogodišnjoj iskrivljenoj i negativnoj slici o Srbiji - mladi Francuzi pokazuju otvorenost i zanimanje za srpski jezik i kulturu. Ovde je nekada kao lektor predavao Danilo Kiš, a ja sam katedru nasledio od Žana Deska, jednog od najpoznatijih prevodilaca srpskih pisaca.

ČEKAMO ODGOVOR

- INICIRALI smo ove godine, u okviru projekta "Serbika", rad na prevođenju jedne kratke istorije književnosti. Moj univerzitet je već izdvojio sredstva za prevodioca Alena Kapona, a troškove za štampanje knjige bi trebalo da obezbedi Ministarstvo za kulturu Srbije. Još čekamo odgovor iz Beograda.