Matija Bećković: Svi Njegoševi grehovi

PROHUJA pola Njegoševe 200. godišnjice, a vlasti Srbije još je ne spomenuše birajući ugao kako da priđu ovom nepotrebnom i neočekivanom jubileju. Kažu da na spisku godišnjica koje će se obeležiti ove godine u Srbiji - Njegoša nema. Niko zbog toga nikome nije ništa prigovorio - rekao je u četvrtak akademik Matija Bećković, u Srpskoj književnoj zadruzi, predstavljajući „Službu pustinjaku cetinjskom“ - knjigu svojih beseda, ogleda i pesama posvećenih Njegošu, pisanih različitim povodima u protekle četiri decenije.

Govoreći o odnosu prema jubileju, autor je dodao:

- Proslava u Crnoj Gori otpočela je pod imenom „Njegoševih 200“, ali je ostalo nejasno čega: gigabajta, zvezdica, linkova, sumnjivih privatizacija... Da bismo izbegli robovanju prošlosti, očigledno se traži neka otvorena forma, da se Njegoševa 200. godišnjica ne prećuti. Ali nije nađena nikakva. A mogli smo sve obaviti na skajpu ili blogu, da ljudi nikud ne putuju i okupljaju se bez razloga.

Bećković je, zatim, podsetio da isto onako kako je nekad Njegoš na Cetinju svog strica Petra Prvog proglasio za sveca tako je Njegoša ove godine proglasio svetiteljem mitropolit Amfilofije, a da je Sabor SPC tu odluku skinuo sa dnevnog reda ovogodišnjeg zasedanja.

- Sveti Petar Drugi Petrović Njegoš očigledno se nije najbolje snalazio posle smrti. Teško je pobrojati grehove koje je počinio uplićući se u aktuelne događaje. Danas su možda najsporniji njegovi stavovi o Kosovu i Briselskom sporazumu od kojih on ne odustaje uprkos realnosti u kojoj živimo. SKZ i Matica srpska rizikovali su i ovog puta, i na svoju ruku počeli da obeležavaju Njegoševu 200. godišnjicu - zaključio je Bećković.

Pogled na Njegoša - njegovu pojavu, delo, podvig, Bećković je, po rečima Dragana Lakićevića, glavnog urednika SKZ, započeo pesmom „Grob na Lovćenu“ još 1971, kada je neverovatno postalo moguće: da se zavetna kapela na Lovćenu, u kojoj je bio grob najvećeg pesnika, ukloni i da se namesto oltara podigne Mauzolej. Od te pesme Matija se stalno bavio Njegošem. Veliki odjek imao je njegov ogled „Nad Njegoševim rukopisom“ u „Savremeniku“, odnosno predgovor Matijinom izboru Njegoševe poezije pod naslovom „Pustinjak cetinjski“.

Predstavljena knjiga donosi i sedam pesama među kojima su i „Lelek mene“, „Jedino mjesto“, „Neboš, „Cetinje“, „Njegoš„ i „Čoek“. Saizdavač je Srpsko kulturno društvo „Slovo ljubve“ iz Bara.