Počinje snimanje filma o Lazi Kostiću

AKO je već prvi TV serijal o Lazi Kostiću (1841-1910), koji je bio planiran za narednu jesen, zbog besparice morao da bude privremeno odložen, utešno je što će prva klapa prvog dokumentarno-igranog filma o velikanu srpskog pesništva "pasti" već narednih dana.

Reč je o pedesetpetominutnom dokumentarcu u koprodukciji beogradskog "Košutnjak filma" i Vlade Vojvodine koji će režirati Marko Marinković, našoj publici poznat kao reditelj tv serije "Moj rođak sa sela".

U filmu će biti i igranih scena, a kompletan scenario napisao je književnik Pero Zubac, autor čuvene knjige "Lenka" i pisac libreta za istoimenu operu.

- Pod radnim naslovom "Doba Dunđerskih" snimanje ćemo početi sredinom avgusta u manastiru Krušedol, dvorcu Čelarevo i drugim preživelim veleposedima Dunđerskih - kaže Zubac, koji u filmu ima i ulogu naratora. - Osvetlićemo porodicu Dunđerskih, nekad tako moćnu i važnu po svekoliko srpstvo, ali akcenat će biti na ključne 4 i po godine koje su spajale Lazu i Lenku.

O dubini emotivne povezanosti Laze i Lenke, njegove inspiracije za pesmu Santa Maria della Sallute (1909) napisani su tomovi iz pera Stanislava Vinavera, Milana Kašanina, Mladena Leskovca, Mira Vuksanovića, Radivoja Stokanova...

Samo Zubac je imao privilegiju da čuje i pribeleži sećanja Teodore Dunđerski Đurić, unuke najmlađeg Lenkinog brata Gedeona.

O svojoj slavnoj tetki Lenki (1870-1895), toliko važnoj za istoriju srpske književnosti, Zupčeva ekskluzivna sagovornica slušala je od najbližih članova porodice.

Gospođa Teodora koja je preminula prošle godine u Beogradu, poverila je Zupcu nekoliko porodičnih fotografija, među njima i sliku Lazara Dunđerskog sa sve tri kćeri: Olgom, Emilijom i najmlađom Lenkom, koju "Novosti" ekskluzivno objavljuju.

- Ključne za film jesu te četiri godine, do 1895. godine, do Lenkine smrti - otkriva Zubac "Novostima".

- Kada se Lazar Kostić posle sedam godina boravka na Cetinju, vratio u Novi Sad, nije imao ni doma ni sagovornika. On je ovde bio već zaboravljen mada je u Crnu Goru otišao kao veoma popularni pesnik, prevodilac Šekspira, doktor pravnih nauka...

Kriv je za to rascep među Srbima, koji se munjevito produbio 4. januara 1890, kada je Jaša Tomić, braneći čast svoje supruge Milice (kćerke Svetozara Miletića), ubio Mišu Dimitrijevića.

Taj događaj pocepao je Miletićevu slobodoumnu stranku, razdvojio je Zmaja i Lazu. Zmaj je ostao sa radikalima do kraja, Mišin prijatelj Lazar našao se odjednom na suprotnoj strani.

Razočarani Kostić utočište je mogao da potraži jedino kod Dunđerskih. U dvorcu u Čebu, pesnik je, kao gromom bio pogođen kada je ugledao 21-godišnju Lenku. Devojčica koju je poznavao stasala je u prelepu devojku. Najviše obrazovanje i manire stekla je u peštanskim i bečkim školama.

Koliko ga je Lenka opčinila, ta "vila koja pred mene granu", Kostić je detaljno izneo u svom "Dnevniku snova". U pesmi Santa Maria... stihovima je opisao kako su se zbog "te slatke voćke što tek sad zri" u njemu, tada pedesetogodišnjaku, pobile dve sile - mozak i srce.

- Pesnik nije digao ruke od Lenke zbog razlike u godinama, već stoga što je znao da on nije najbolja prilika za nju i zato što kao duboko tradicionalan čovek nije želeo da izneveri svoju verenicu u Somboru, Julijanu Palanački - uveren je Zubac.

Od tuge za pesnikom, mlada Lenka u Beču je presvisnula, iako je ostalo zabeleženo da ju je sa ovog sveta odnela tuberkuloza.