NAD sve sam imala kontrolu, sem nad sopstveni život - kaže Darina, junakinja predstave "Srah od ljubavi" Sonje Jauković. Poznata glumica uradila je dramatizaciju (po romanu Leposave Vukoičić), režirala predstavu i premijerno je izvela na 38. festivalu monodrame i pantomime, osvojivši ne samo srca već i nagradu zemunske publike.

Treća monodrama u njenoj profesionalnoj karijeri (s jednom je i diplomirala, "Ljudski glas" Koktoa) samo na prvi pogled podseća na još jednu tegobnu sudbinu žene sa sela. Jer, Darina bi mogla da bude bilo ko, s bilo kog mesta zemljinog šara: njen usud nema veze ni sa geografijom ni sa biografijom već - strahom od ljubavi. Priča počinje u trenutku kada je ona sve prebolela:

- Glavni razlog zbog kojeg sam ovu predstavu stavila na repertoar jeste nespremnost savremenog čoveka da voli iz straha da ne bi bio povređen. Zato mu život nije ni dubok ni celovit, srce mu se vremenom okameni. Žena je nekada živela kao da je nije ni bilo. Pretvorena u funkciju majke, sestre, snaje. One koje su to odbijale, dolazile su do nekog ekstremnog individualizma. S tim je, neminovno, išao i bol a savremeni čovek, više nego ikad ranije, ima strah od bola. Zato je danas strah od ljubavi opšta pojava, pa kao i Dorina mnogi žive od vizije šta im se u životu moglo desiti da su se manje plašili, a nije... Rano ulaze u zamku usamljenosti i pretvaraju je u samodovoljnost da bi opstali, nespremni na praštanje i kompromise. Volela bih da je i dalje igram na nekoj sceni, Madlenijanumu ili u mom Narodnom pozorištu.

GLUMAC JE ROB - GLUMAC je sada u najponiženijem položaju nego ikad. Iza njega ne stoji više niko: ni radnički savet, ni umetničko veće, ni kontrolna proba - kaže naša sagovornica koja je u jednom mandatu bila i predsednik SDUS.
- Glumac je rob i nije čudo da se oni koji uspevaju nešto da rade, čvrsto drže svojih grupica. Mislim da su u pitanju samo pare, sve drugo je otišlo u drugi plan! Tako je već petnaestak godina, od kada smo ušli u kapitalizam. Glumci se uključuju u partije da bi bili na izvoru novca. Lično ubeđenje samo je maska za lični interes. Pošto je novca malo, oni koji se za njega uhvate - drže se čvrsto. Iza priča o eliti, avangardi, modernosti, stoji korist i ništa drugo.

Kada je o nacionalnom teatru reč, iz kog je otišla prošle godine u (nacionalnu) penziju posle više od četiri decenije u statusu apsolutne prvakinje, Sonja Jauković kaže:

- Otišla sam ranjena. U poslednjih deset godina bila sam nepravedno zakinuta. Od pobede revolucije u kojoj sam, nažalost, i ja učestvovala - imala sam samo jednu ulogu. Bila je to dadilja u "Romeu i Juliji" Ivane Vujić. Ponudila sam mojoj kući nekoliko projekata da obeležim tri decenije rada, obezbedila i neke sponzore, ali su odbili. Kao i za proslavu četrdeset godina karijere. Tako sam ispraćena u penziju kao da sam u pozorištu 43 godine bila dekorater a ne prvakinja. Zlatne plakete i Pečat kuće dobili su neki ljudi izvan pozorišta, valjda za zasluge što su gledali i neku moju predstavu.

Umetnici su zbog malog budžeta za kulturu već digli svoj glas, ali je Sonja Jauković skeptična kada je reč o njihovim motivima:

- Da bi se bilo koja bitka dobila nije dovoljno da se održi protest neki sat, da intervju ili otkaže predstava. Novac za kulturu je mali već dvadeset godina, samo je sada sramno mali. Takav je postao i život. Ako bi umetnici hteli da prisile vlast da promeni taj procenat u budžetu, morali bi da krenu u dugotrajnu, organizovanu akciju u kojoj bi sve stalo. Mislim da se to neće nikad dogoditi. Umetnici su individualci, pa nikad takav pokušaj neće biti masovan i dosledan. Jer, reč je o heterogenoj grupi koja nema iste interese. Danas proteste uglavnom vode oni koji su u bivšoj vlasti imali privilegovan status, zato ranije nisu nalazili razloga da se pobune. A situacija u kulturi je i tada bila katastrofalna. Pare je prigrabila mala grupa "pobednika", koja se nije bunila što ne rade njihove kolege koje, takođe, zaslužuju da rade. Tada nije imao ko da ih organizuje, niti je SDUS želelo da podrži takav protest. Zato mislim da je on danas politički a ne umetnički, jer glumci se opredeljuju između stranaka. Lično, od rane mladosti se borim za pravdu i doslednost. Ulazila sam u teške bitke, postojalo je i nešto što se zvalo "slučaj Sonje Jauković", s SDUS sam imala mnogo muke i nerazumevanja. Za te 43 godine mnogima sam se zamerila, nisam pripadala strankama, niti je iko stajao iza mene. A to kako sam tretirana, samo je posledica takvog stava...