PESNIKA idile Dobricu Erića, koji je opevao svaki cvet u svojoj Gruži, udes naših dana pokrenuo je da u svom stilu napiše veliku, iskrenu, angažovanu poemu "Brojanice iz Gračanice", koju je objavila Srpska književna zadruga, u saradnji sa Društvom srpskih domaćina.

Erićev spev, u kojem spaja drevno i dnevno, nalik je starinskim epovima. Ovaj lirski pamflet, poetska povest srpskog naroda od starih Slovena do naših dana, pesnički je dokument o razdoblju nepravdi, nacionalnih i moralnih iskušenja. Kritika je već nazvala "narodnom čitankom za sve razrede". Pred čitaocima je složena prošlost i stvarnost Srbije, a kroz 1.333 strofe javljaju se kosovski junaci, srpski heroji ustanaka i svetskih ratova, demokratske vođe, haški optuženici, sportski velikani, običan narod, ali i naši zlotvori...

* Zašto ste rešili da u stihovima ispišete istoriju Srbije i srpskog naroda?

- Zato što nisam mogao da učinim ništa drugo. Gledao sam i slušao šta se događa, video kako nam sve uništavaju i poništavaju i kako nam zemlja zalazi a ponos i nada se gase. Sve srpsko je na "targetu" kao za vreme bombardovanja. Kad sam pročitao neke delove iz naših "istorija" koje se štampaju negde po svetu za našu decu, tada više nisam mogao da izdržim i rešio sam da i ja napišem jednu našu, "moju", pesničku istoriju, ali u stihovima, da bude što sažetije i da mladi i odrasli lakše čitaju, pamte i pričaju. Znao sam da ja time ne mogu pomoći mnogo, ali morao sam nešto da učinim i da kažem istinu. Da spasem sebe od tuge i nemoći, da spasem svoju i još poneku neubijenu dušu i neispranu svest. Tako sam se "lečio" skoro dve decenije, a sad ću videti da li će taj moj "lek" pomoći još nekom.

* Pisali ste dugo ovu knjigu satkanu od istorije i politike, a kažete da ona nije završena?

- Ona nikada ne može biti završena, sve dok se zemlja okreće i sunce nas ponekad ogreje, ali sad će je nastaviti neko drugi. Ja sam se mnogo umorio i samo želim da odem među drveće, među životinje i ptice. Oni se nisu promenili, oni su isti kao pre hiljadu godina, a ljudi, nažalost, nisu izdržali.

* Kako ste se odlučili za naslov?

- Povukle su me rima, povest o nama i jedna od naših najlepših i najstarijih svetinja na Kosovu i Metohiji prapostojbini starih Slovena i svih nas. Sricao sam ovu knjigu i rimovao za mlade i stare Slovene, posebno mlade, koji su našom krivicom u sve većem beznađu i na sve većoj stranputici, ali mnogi to i ne znaju.

* Neobičan je broj strofa?

- Zamislio sam da strofe budu pod brojevima, od 1 do 1.333. Onih 33 su Hristove godine, i to se moralo tako završiti.

* Da li u zagonetkama prošlog vremena rešavate zagonetke sadašnjeg?

- Ne rešavam ja ništa, niti mogu nešto da rešim. Da sam mogao, ne bih pisao knjigu, već bih umesto olovke uzeo neku drugu alatku i rešio ove nerešive zagonetke naše nesreće i neizvesnosti. Potonuli smo toliko da to više čovek ne može da reši. Može samo Bog, ja se još u njega uzdam i nadam se da nas On nije zaboravio.

* Slažete li se sa ocenom da je svim mitovima dozvoljeno da budu deo evropske i svetske kulture, osim srpskim, koji su proglašavan i za mitologiju zla, nasilja...?

- I to je jedan od načina kojima nas zloduh guši i uništava. Ne dozvoljavaju "oni", ili tamo "oni" nama ništa. Ni da živimo, ni da postojimo, ni da se radujemo, ni da tugujemo, čak ni da pamtimo. To što "oni" rade "nama" i što govore o nama, nema veze s nama, Srbima, to su Oni, to je ogromna laž obezljuđenog sveta. To oni izvrću svoju kožu, svoju utrobu, i oblače nas u nju, da mi izgledamo "spolja" onako kako oni izgledaju "iznutra". To je pobeda zla i beščašća onih koji ne trpe dobro i časno u svojoj blizini, u svom okruženju, pa čak ni na istoj planeti. Borba dobra i zla traje otkako postoji svet i trajaće do kraja sveta. Do sad je uvek pobeđivalo dobro, i tako je svet opstajao, ali sada je zlo ojačalo svuda u svetu, i kod nas, i uzelo vlast u svoje kandže. Zloduh je preuzeo ulogu Boga i ne bira sredstva i načine da uništi sve što je dobro i ljudsko, pogotovu Srpsko, sve što je Božje, a mi smo mu izgleda najljuće trunje u očima. Naš najveći zloduhovac je nemačka politika, bila oduvek i ostala zauvek, a sad je rešila da završi svoj nečasni posao. Ipak, čini nam i nešto dobro, neće da nas primi u Evropsku uniju.

* Simetralu ove srpske povesnice čine Kosovo i Metohija?

- To je naša kolevka, naše svetilište i sudilište, naša grobnica, najzad, ako nam je neko čudo ovozemaljsko ili nebesko ne pretvori opet u kolevku.

* Da li je teško pisati o savremenim događajima, bez istorijske distance?

- Nije teško, već lekovito, pogotovu kad se dođe dovde dokle smo mi došli. Ili dokle su nas doveli naši ucenjeni političari i njihove gazde i naredbodavci iz crnog belog sveta, koji ne veruju u Boga već u silu i novac, kojima je vera isto što i politička partija, i koji neće uništiti samo nas, već ceo svet.

* Ko su heroji ovog speva?

- Naš narod je jedini, ali poraženi heroj. Mnogi heroji su u Hagu, a oni drugi na Dedinju i na raznim idiličnim bregovima ove opljačkane i obespravljene zemljice.

* Niste štedeli ni "nove demokratske junake", ni "stare komunističke idole", očekujete li negativne kritike?

- Ne očekujem ništa. Koga još zanima šta pišu poslednji sanjari, rodoljupci i romantičari, ko još čita knjige pogotovu ove u stihovima i ko se obazire na njih. Nisam ja ovo ni napisao da bih se proslavio, već da bih razgalio muku, i svoju i tuđu.

* Kolika je moć poezije u našem vremenu?

- Mnogo mala. I to samo još kod "malih" običnih ljudi i kod dece. Danas skoro ceo naš narod piše pesme i tako se brani od zla i bede, ali pesme ne čita više niko. To je cveće koje još cveta a niko ga ne bere i ne miriše.


SRPSKI JEZIK JE POEZIJA

1279

Ovo je spev o tvojoj kolevci

U kojoj sada mlad mesec spava

U njoj su odnjihani svi naši preci

U njoj je odnjihan i Sveti Sava.

1280

Čuvaj bisernu ogrlicu

U kojoj su nam svi amaneti

Vukovu azbuku i ćirilicu

najlepše pismo na planeti.

1282

I govori lepo, srpski, ko i ja

Da ti se anđeli s neba nasmeše

Srpski jezik je poezija

Samo ptice pevaju lepše.

1284

Ne veruj onim istorijama

Gde svetac liči na Mona Lizu

Kakve se za nas već godinama

Pišu u Beču, Bonu i Parizu.