Slavista otkrio delo Hajnriha Fon Litroa o srpskoj poeziji

AUSTRIJANAC Hajnrih fon Litro objavio je u Pragu, davne 1880. godine, delo „O srpskoj poeziji i njenim paralelama“. Lavirint vremena ovu knjigu sakrio je od istraživača i čitalaca, a na policama biblioteke Univerziteta Harvard otkrio je slavista Toma Tasovac. U nameri da ovaj, za našu kulturnu baštinu vredan dokument, otrgne iz tame zaborava, Centar za digitalne humanističke nauke iz Beograda, na čijem je čelu Tasovac, do jeseni će predstaviti prve rezultate istraživanja, a u pripremi su i štampano i digitalno izdanje Litroovog spisa, sa njegovim prevodima srpskih pesama na nemački.

- Knjigu sam otkrio sasvim slučajno i to pre nekih petnaestak godina, dok sam još bio student na Harvardu - priznaje za „Novosti“ Tasovac, koji je potom završio i postdiplomske studije na Univerzitetu Prinston. - Tada, međutim, nisam uopšte bio svestan da je u pitanju raritet. Fotokopirao sam je, odložio na stranu i, kako to često biva kada nešto ostavimo za kasnije, potpuno zaboravio na nju. Pre dve nedelje sam među svojim papirima ponovo naišao na te fotokopije, i onda se moja radoznalost polako pretvorila u oduševljenje. Slavisti su već dugo znali za postojanje Fon Litroovog spisa posredno, ali niko do sada tu knjigu nije uspeo da locira. Izgleda da je jedini primerak koji je preživeo buru vremena završio na Harvardu.

Kako kaže naš sagovornik, u ovom delu se Fon Litro, koji je i sam pisao stihove, pre svega bavi narodnom poezijom:

- Ono što mi je posle prvog čitanja ostalo kao vrlo upečatljivo jeste to što je Litro u stanju da pomiri svoju ushićenost narodnim stvaralaštvom sa vrlo kritičkim odnosom prema patrijarhalnoj kulturi i položaju žene na Balkanu. Dakle, narodno stvaralaštvo za njega nije samo projekcija neke divlje, romantičarske razuzdanosti, nego poetski izraz koji je kontekstualizovan u okviru jednog u savremenoj Evropi neodrživog društvenog poretka. U isto vreme, insistira na tome koliko je poezija univerzalna, koliko „misao nema domovinu“ i koliko je svaki pesnik - kosmopolita. U tom smislu navodi tematske i konceptualne paralele između naše i evropske poezije - pominje Bajrona, Šilera, Hajnea itd. Pred nama tek predstoji identifikacija originalnih pesama koje je Litro preveo i analiza paralela o kojima govori.

Otkriće Litroove knjige o srpskoj poeziji zagolicalo je maštu i otvorilo nove teme za razmišljanje, objašnjava Tasovac, pa se veliki broj slavista iz zemlje i iz inostranstva zainteresovao za ovaj projekat. Ali zaboravljena knjiga pobudila je interesovanja i za zaboravljenog autora.