KADA se vraćaš u rodni grad, kad si tako fin i tako mlad, kada se vraćaš u rodno mesto, kažeš :“Kako je dobro što nisam bio često“.

Ova, prva rečenica koju je na sceni Srpskog narodnog pozorišta izgovorio kao Manulać u mjuziklu „Zona Zamfirova“, mnogo više je od obične replike za glumca Slobodana Stefanovića (32), laureata Kompanije „Novosti“, na upravo završenom 58. Sterijinom pozorju.

Posle punih 12 godina Stefanović se ponovo obreo na sceni svog nekadašnjeg teatra u rodnom gradu. Taj trenutak odisao je posebnošću i uzbuđenjem za glumca koji se kao dvadesetogodišnjak otisnuo pod svetla prestonice i tamo već izgradio prepoznatljiv glumački izraz.

- Nisam imao tremu, nego ogromnu želju da pokažem svom gradu šta je od mene postalo u poslednjih 12 godina - kaže u razgovoru za „Novosti“ Stefanović.

- Osim toga, moj otac me je prvi put gledao u ovoj predstavi. U tim trenucima osećao sam ogromnu sreću što sam ponovo pred mojim Novosađanima.

* Izgleda da je i ta dodatna emotivna nijansa bila impuls žiriju da vama dodeli nagradu za glumačku bravuru koja nosi ime maga improvizacije Zorana Radmilovića...

TREBA NAĆI MERU * Da li je ovako osavremenjena „Zona“ primer kako modernoj publici približiti klasike?
- Da, ovo je pravi put za osavremenjavanje klasičnih dela. Jer, raditi ih na stari način nije više atraktivno. Ne valja ni preterivati u modernizaciji. Treba naći meru. Ova je predstava doprla do gledalaca zato što je u njoj ostalo prepoznatljivo to naše, etno, prepoznaje se Srbija. Zato verujem da ćemo ovu predstavu, moći da plasiramo u inostranstvu kao naš licencirani proizvod.

- Bilo je nagrada i ranije, ali ovim priznanjem sam naročito počastvovan. Najpre zbog imena koje nosi, a onda i zato što sam u društvu glumačkih velikana kakvi su Lane Gutović, Laza Ristovski i mnogi drugi koji su je dobili.

* Vidljivo je da se vaš Manulać razlikuje od onog na kojeg smo navikli. Jeste li sami sebi postavili zadatak da ga izdignete iz klišea o nepoželjnom mladoženji?

- U startu sam odlučio da on bude drugačiji, a u tome me je obodrio reditelj Kokan Mladenović jer je odlučio da Manulać ne bude više skrajnuti lik, nego ravnopravni konkurent Manetu. Cilj je bio da se pojača Zonina dilema između Maneta koji ne iskače puno ni u ovoj predstavi iz uobičajenog okvira i Manulaća koji dolazi iz Beča, lep, uštogljen, uglađenih manira.

* Ali, kada skine belosvetske rukavice i manire, Manulać na kraju, kako ga je Sremac i zamislio, biva ogoljen u svojoj unutrašnjoj izvitoperenosti. Podseća li vas taj lik na našu, srpsku dilemu za i protiv Evropske unije?

- On jeste izvitoperen. Taj divni ili truli Zapad, kako ga ko doživljava, njega je promenio. Na gore. Tako se i nama može dogoditi da, kada budemo skinuli te bele rukavice Zapada, zapravo ugledamo ono što nam se neće dopasti. A, možda ćemo ipak mirisati cveće, kako se neki nadaju.

* I u „Zoni“ ste ispoljili pevački i plesni dar. Koliko je tome doprinelo usavršavanje u Njujorku?

MJUZIKL - Mjuzikl je najteži pozorišni žanr. Glumac ne može da dođe nespreman, a da to publika ne primeti.
Veoma sam srećan što je mjuzikl konačno uvršten u selekciju Sterijinog pozorja, što je srušena predrasuda o njemu kao bulevarskom pozorištu.

- To je bilo 2009. godine, boravio sam tamo mesec i po kao stipendista tamošnje najstarije škole za mjuzikl,a onda sam osvojio i stipendiju za nastavak usavršavanja na Akadamiji za mjuzikle „Amda“. Na žalost ili na sreću, nisam tu stipendiju iskoristio.

* Šta je presudilo da odustanete od šanse o kojoj mnoge vaše kolege mogu samo da sanjaju?

- U početku vas zaslepe svetla velikog grada. Živeo sam u jednom malom stanu u Njujorku i posle četrdesetak dana sam počeo da osećam užasnu nostalgiju i teskobu jer nisam među svojima. Vratio sam se, dali su mi nekoliko meseci da razmislim, ali nisam, zasada, promenio odluku. Meni je u Srbiji dobro. Umesto da tamo perem sudove u nekom restoranu da bih preživeo, a da bih dobio neku ulogicu u mjuziklu, ja ovde dišem punim plućima.

* Zapravo, prilično ste zadihani, jer glumite uporedo u sedam-osam predstava...

- U matičnom Pozorištu na Terazijama igram u „Producentima“, „Grku Zorbi“, „Kabareu“, „Briljantinu“, „Pod sjajem zvezda“, „Zoni“... Zatim u JDP glumim u drami „Dom Krsto“. U pauzama sam radio snimanje tv serije „Dama bez blama“, pa sam igrao novi lik u „Vojnoj akademiji“. Neke lepe stvari dogodile su mi se na profesionalnom planu ove godine.