Zgrada Generalštaba spomenik pamćenju

DILEME o tome šta treba uraditi sa "kultnim zdanjima" Generalštaba, arhitekte Nikole Dobrovića (1897-1967) nije bilo na tribini održanoj u Kulturnom centru Beograda povodom Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. Razgovaralo se o budućem tretmanu tog evropski značajnog arhitektonskog kompleksa, ali se i podsećalo na ovdašnji nemar i "političarsku neukost" koja bi da ruši i "proda plac na prestižnoj gradskoj lokaciji".

Rasprava u KCB nastavak je višemesečne polemike o sudbini dela akademika Dobrovića, jedanog od najčuvenijih srpskih arhitekata 20. veka i profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Njegove zgrade su uglavnom stvarane u stilu moderne, a bio je podjednako poznat i kao urbanista. Zdanja Generalštaba, podignuta po njegovom projektu šezdesetih godina prošlog veka na uglu Nemanjine i Ulice kneza Miloša, koja se smatraju remek-delom, oštećena su tokom NATO bombardovanja Beograda. Predlog Ministarstva građevine i urbanizma (na osnovu mišljenja građevinske inspekcije koja je objekat proglasila "rušljivim" i "opasnim po okolinu"), da se na tom mestu izgradi luksuzni hotel, naišao je na osudu stručne javnosti.

Tezu o mogućoj obnovi Generalštaba, odmah posle NATO bombardovanja, među prvima zagovarao je doajen naše arhitektonske scene Mihajlo Mitrović, tvrdeći kako se kuće mogu bez velikih problema statički ozdraviti, popraviti i kako im se može vratiti prvobitni izgled. Ipak, tada je preče bilo obnoviti zgradu Vlade - eklektičko zdanje Nikolaja Krasnova, ruskog arhitekte koji je posle Oktobarske revolucije karijeru nastavio u Beogradu.

- Obnova najimpozantnijeg dela Nikole Dobrovića, ključnog primera arhitekture srednje i jugoistočne Evrope, ne sme da se dovodi u pitanje - izričit je arhitekta Spasoje Paja Krunić, koji je apostrofirao Dobrovićevu "teoriju pokrenutog prostora".

Prema njegovom mišljenju "oni koji odlučuju o Generalštabu su neuki i nemaju pojma o velikom značaju tih zdanja":

- Ali o primitivizmu domaćih političara govori i činjenica da afirmativno govore o "čudovišnom, perverznom, sumanutom zdanju Zaha Hadid", planiranom podno Kalemegdana. Pa zaista, sve ovde izgleda kao da se neko šegači uništavajući arhitekturu, arhitektonsko nasleđe i urbanu memoriju Beograda - ističe Krunić.

Profesor istorije i teorije arhitekture na Masačusets koledžu za umetnost i dizajn u Bostonu, Tanja Damljanović, smatra da su međunarodni konkursi dobri kada je reč o obnovi tako važnih zdanja kao što je Generalštab. Ona je navela pozitivne, ali i negativne primere takvog pristupa. No, kako se čulo u Kulturnom centru Beograda, to bi bolje uradila domaća struka, jer se "obnovi Generalštaba mora pristupiti delikatno, taktično i mudro", naravno uz "spremnost na dijalog i komprimis".

Iako ovakav zadatak treba poveriti stvaraocu izuzetnog senzibiliteta - bolje rešenja od međunarodnog konkursa je domaći autor ili grupa autora. Potvrda koja tome ide u prilog, kako se čulo, jeste rešenje beogradske luke koje je, kad su ga radili domaći autori, uvažavalo specifičnost lokacije i nasleđe za razliku od rešenja koje je predložio čuveni arhitekta Libeskind.

EVROPSKI ZNAČAJ

SVETSKI afirmisani arhitekta Boris Podreka, tokom nedavne posete Beogradu, za "Novosti" je prokomenatrisao sve glasnije predloge političara da se Generalštab ruši i da se tu podignu neka druga, drugačija, nova zdanja:

- To je prvorazredni skandal! Značaj Nikole Dobrovića prevazilazi lokalne okvire Beograda, Srbije pa i prostora bivše Jugoslavije. Dobrović je jedan od najznačajnijih evropskih arhitekata moderne - izričit je Podreka.