RAZNOLIKA, bogata srpska književnost poželela je dobrodošlicu velikom umetniku, stvaraocu, jednoj od najdinamičnijih ličnosti u našoj javnosti. Ovim je rečima književni kritičar Aleksandar Jerkov pozdravio objavljivanje nove knjige Emira Kusturice. O zbirci priča "Sto jada" na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare u utorak, govorili su i pesnici Matija Bećković i Rajko Petrov Nogo, generalni direktor i glavni urednik "Novosti" Manojlo Vukotić i autor.

Drugo književno delo proslavljenog reditelja, u početnom tiražu od 35.000 primeraka, kao i njegov hit prvenac "Smrt je neprovjerena glasina", objavila je Kompanija "Novosti", a od srede će moći da se kupi na svim kioscima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

- Filmsko i pozorišno autorstvo je sporno. Ne zna se ko je tu autor: da li reditelj, scenarista, glumci, kostimograf, montažer, kamerman... Očigledno da je to bio jedan od problema koji se postavio pred Emirom Kusturicom - rekao je Matija Bećković. - On je onda krenuo da se ostvari u svakom od tih zanimanja - da režira, piše knjige, svira, peva, komponuje... I sve je to deo jedne režije gde demonstrira ono što se u atletici nekada zvalo višeboj. Očigledno da je tu disciplinu zasnovao u umetnosti. Njegove scenografije su gradovi koje je podigao, scenariji - knjige koje je napisao, a sa svojim orkestrom obilazi čitav svet. Na nekom kastingu izabrao je mene da govorim na njegovim promocijama i bojim se da ću na kraju završiti sa nekom knjigom tih govora, koje sam održao na predstavljanju njegovih knjiga ili njegovih gradova.

BABELj I BITANGE - IAKO autor "Sto jada" kao svoja književna ishodišta pominje Čehova i Karvera, njegove pripovesti više imaju veze sa Isakom Babeljom, jer Kusturica u pričama ima tu jedinstvenu oporu leguru, od koje su umešene sve dražesne bitange - smatra Nogo.

U svom stilu Bećković se zapitao da li su sve te Kusturičine knjige, gradovi, koncerti samo jedan plašt za neku predizbornu kampanju i da li će se sve završiti kandidovanjem za neku funkciju:

- Znao bih koja bi to funkcija bila u Srbiji, ali on izgleda pretenduje na ceo svet. Tako da bi trebalo odgonetnuti zašto je prošle nedelje bio u Vladivostoku, prekjuče u Parizu, danas u Beogradu, a sutra će već negde biti u Italiji. Bojim se da se ta zagonetka neće odgonetnuti do samoga kraja. Ali, već i ovako veliko interesovanje za njegovu knjigu pokazuje kako će on trijumfovati na tim izborima.

Ako je naslovom svoje prve knjige Kusturica dao mig Haksliju, naslovom knjige priča "Sto jada", izgleda da je prizvao deseterački stih, smatra Rajko Petrov Nogo:

- U vencu priča "Sto jada" obdelava se unutar već osvojenog sveta iz "Neprovjerene glasine", samo što se sada rezbari i fabulira u strožem žanru, u priči, koja je u srpskoj književnosti - dok se znalo šta je šta i ko je ko - umetnički bila najuspešniji rod. I opet je porodica u centru. Čak i onda kada je središte napuklo, a delovi se jedva drže. Kusturičina kaža o očinstvu i sinstvu ovde se pripoveda iz suštinski nove tačke: posle smrti roditelja. Sada se može reći i ono što bi za njihova života bilo neprikladno. Jer, Kusturica pripada slovenskoj, srpskoj osećajnosti i patrijarhalnosti, koje je na samom svom početku vovjeki obeležena rečima koje stoje, i kada nisu napisane, na početku svakog velikog srpskog narativa: "Čedo moje vozljubljeno, uteho starosti moje".

Prema mišljenju Aleksandra Jerkova, Kusturičine "nesnimljene priče" zasnivaju se na snazi njegove imaginacije, koja probija okvire svakog žanra i traže više nego što jedan književni oblik može da nam ponudi.

- Ovo je vrsta književnog ekscesa, jedan pozitivan stvaralački ispad, u kojem je unutrašnja snaga velikog čoveka zahtevala za sebe da menja pravac u kome se savremena književnost može prepoznavati - nastavio je Jerkov. - U njegovom književnom delu postoji fini ironički i istovremeno stvaralački raspon u kome dominiraju Ćopić i Kapor, ali se uz njih lako može videti i savremenost. Ovu knjigu treba razumeti kao trenutak u kome jedna vrsta logike prevazilazi volju za pukim pripovedanjem i naracijom i dopire do jezgra iz kojeg se rađa književna imaginacija. U tome sam spoznao njegovu neverovatnu duhovitost, snagu šarma za izvrgivanjem, podsticanjem samoga sebe.

Priroda Kusturičinog duha i šarma je, kako je rekao Jerkov, toliko pozitivna, da zapravo nismo ni navikli da nešto slično u Srbiji imamo:

- Biti toliko otvoren prema vrednostima, skroman u svojoj veličini, pleni i ostavlja na čoveku trag, bilo da se u tom trenutku šeta kroz Kamengrad, da gleda neki Kusturičin film, sluša neku od pesama ili otvara njegove tek napisane priče. U ovim pričama čovek će lako prepoznati strahovitu volju da se pisac susretne sa samim sobom. To je jedna od onih knjiga koja govori o večnoj borbi za identitet, unutrašnjoj drami malog bića koje ima najveći mogući zadatak - da odraste. Kusturica je duhovit i ironičan i ta snaga ili energija njegove priče je najbolja osobina ove knjige, koja je puna i lepih kulturoloških uspomena na epohu koja ostaje za nama. Ona je mesto sećanja svih nas koji smo odrastali u poslednjim decenijama bivše države i unatrag gledamo sa iskustvom ovih jadnih decenija nove države i novih država.

Zbirka "Sto jada" uspeva da bude bliska, intimna, draga i zato će naići na odgovor čitalaca, smatra Jerkov:

ČUVAR PARKA DA mi je mati živa ona bi me zapitala: Što će to sve tebi - priznao je autor. - To me je prvi put pitala kada sam u velikom parku u Sarajevu video "parkaše", koji čuvaju park i poželeo da budem jedan od njih. Onda mi je velika želja bila da budem smetlar, jer mi se najviše svidelo kad onaj fizički radnik zvizne i da znak da je utovaren kontejner. I gle sudbine, na Mokroj Gori moja detinja želja dobila je višu formu. Ja nisam patentiran da budem umetnik, nego su očekivali da od mene neće biti ništa. A od tog prevelikog očekivanja došlo se do tog pitanja: Što će to sve tebi? Tako je i nastao raspon od parkaša do nekog kome ozbiljni ljudi pričaju o knjizi koju je napisao.

- Za razliku od mnogih drugih popularnih knjiga, kojima se ne samo ne divim, nego ne znam šta da kažem nad nedostojnošću njihove popularnosti i nad bedom vremena u kome je ta popularnost dostignuta i uvažena, Kusturica predstavlja kulturološko zdravlje i čovek sa radošću i zadovoljstvom gleda da ljudi čitaju ovakve knjige. On nije pisac koga ćemo staviti uz Andrića i Crnjanskog, Kiša ili Pekića, ali dokazuje da književnost počiva na širokom rasponu u kojem ispituje različite puteve i mogućnosti.

Osvrćući se na položaj umetnika u 21. veku Emir Kusturica istakao je kako je fiktivni svet, koji je obradio u filmu "Andergraund" danas doživeo svoj procvat. Današnji svet pun je ogromnih promena kojih nismo svesni:

- Ove priče se upravo bore protiv takvog sveta - naglasio je autor "Sto jada". - U školi u Pragu trudili smo se da naučimo kako se pravi geg, kako se ljudska svest preusmerava sa jedne tačke na drugu i priprema smeh. Sada kad kliknete na "Jutjub", otvorite jedno ogromno polje gegova, posle čega čovek izgubi volju da pravi filmove.

Sedamesete godine prošlog veka u kojima se događaju njegove priče, opisao je kao vreme kada smo živeli u porodicama gde je majka imala šekspirovsku dilemu kolika je očeva plata:

- Siže ovih priča vraća nas u prošlost, pa zato knjiga u današnjem svetu, koji je sve više fiktivan i u kome se odrasta uz ogromnu dostupnost slika, senzacija, informacija, privlači pažnju.

Pišući o danima "prohujalim sa drugom Titom", Kusturica smatra da se oni neminovno dovode u vezu i sa ovim našim, jer Srbija danas u stvari živi kraj te epohe.

- Srbija teritorijalno, politički i istorijski ulazi u fazu podvlačenja računa sa onim što je započeto u tom vremenu - zaključio je Kusturica.

SLEDI NOVI REKORD

VELIKO je zadovoljstvo objaviti drugu knjigu Emira Kusturice, jer je njegova prva knjiga prodata u 114 hiljada primeraka - rekao je generalni direktor i glavni urednik "Novosti" Manojlo Manjo Vukotić.

- Pre neki dan objavljeno je da je jedna mnogo nagrađivana knjiga štampana u 15. izdanju, ali da je ukupni tiraž 14.000 primeraka. Mi tako male tiraže ne štampamo. Knjigom Žarka Lauševića, prodatom u 340.000 primeraka, oborili smo tiražni rekord u Srbiji za poslednjih 40 godina.

Ova Emirova knjiga, verujem da će oboriti njegov prethodni tiraž. Kusturica, koji je uvek neozbiljan, sada je ozbiljniji, nije toliko "ja" koliko "mi", nije to više ispredanje zgoda i nezgoda po Sarajevu, ratovima, Bosni, sa političarima i sa svojom rajom, već pokušaj stvaranja jednog ozbiljnog, literarnog tkiva i jedne potpuno drugačije kompozicije. Ovoga puta sam se manje mučio sa Emirom, koga vreme nigde ne drži na jednom mestu - čas je u Vladivostoku, Odesi, Andrićgradu, Beogradu... Ali je, u tim pauzama, u tim letovima, gradnjama, svirkama, snimanjima, uspeo da se ozbiljno bavi i pisanjem.