REDITELj i scenarist Miroslav Momčilović pripada garnituri naših najcenjenijih i najnagrađivanijih filmskih autora, kako u domaćoj kinematografiji, tako i u inostranstvu. Kao scenarist potpisao je film "Kad porastem biću Kengur", koji je pokupio brojna priznanja. Onda su došla i rediteljska ostvarenja "Sedam i po" (četiri "Zlatne mimoze" na festivalu u Herceg Novom, JU FIPRESCI nagrada za najbolji film u 2006, "Azzeddine Meddour" nagrada za najboljeg debitanta na Internacionalnom Mediteran Film festivalu, nagrada za najbolji film na Indipendent film festivalu u Rimu), "Čekaj me, ja sigurno neću doći" (Nagrada IBIS za najbolji scenario i nagrada FIPRESCI žirija kritičara na Sinema sitiju, godišnja FIPRESCI nagrada za najbolji film, nagrada za najbolju režiju na festivalu u Sofiji, Nagrada grada Beograda za filmsko stvaralaštvo"...). Njegov poslednji film "Smrt čoveka na Balkanu" osvojio je oko 20 nagrada samo na festivalima u inostranstvu. Ova crna komedija bila je i u selekciji za Evropske filmske nagrade 2012. u kojoj se takmičilo 47 filmova iz 31 evropske zemlje. Miroslav Momčilović rođen je 1969, oženjen je i ima ćerku Milju.

Na ručku u poznatom restoranu "Sinđelić" pokazao je i kako se "režira" najbolja balkanska kuhinja - od ajvara, teleće čorbe, leskovačkih uštipaka i tufahija.


* Koji je filmski reditelj najbolje pokazao vezu hrane i erotike?

- Za mene je to bio Bigas Luna, veliki španski sineast. U filmu "Šunka, šunka", remek-delu iz "Trilogije Iberika", sjajno je pokazao kako se erotska glad prepliće sa stvarnim osećajem gladi i potrebom za hranom. Tu vidimo da jedna dojka Penelope Kruz, koja igra glavnu junaknju, ima ukus omleta, a druga šunke. A kad se važne stvari, kao što su hrana i erotika povežu sa intelektom, dobija se vrlo zanimljiva kombinacija, kako je govorio - ukus, erotizam i duhovnost. To su okosnice života. Bigasa Lune, nažalost, više nema.

* Šta biste uvek stavili u putnu torbu?

- Ajvar. Taj ukus me podseća na kuću, i fali mi i leti, jer samo domaći ajvar ne može da napravi nikakva industrija. Ko ume da spremi dobar ajvar, taj ume i da vaspitava klince, što ne znači da oni koji ne znaju da ga prave, ne znaju da podižu decu.

* Kako biste organizovali ručak sa Ketrin Ešton i Angelom Merkel?

- Ne bih sa njima nikada bio na ručku, jer to nije svet u kome se krećem. Ali, ako bih morao, onda bi to bili specijaliteti sa domaćeg menija, kao što su teleća čorba i roštilj sa lukom. I voleo bih da ove gospođe shvate da kad jedu kod nas, ne moraju da se hvataju za džep. Nije tako svuda - dešavalo mi se da me na nekom festivalu pozovu na ručak, i da na kraju sam platim ono što sam jeo.

* Zašto je Tito toliko voleo film?

- Zato što je i sam bio pravi majstor "pokretnih slika", iluzionista koji se držao Lenjinove rečenice da je film najvažnija umetnost.

* Šta je važno imati u životu?

- Dobre učitelje. Pored roditelja, imao sam sreću da mi učitelji budu veliki umetnici i divni ljudi kao što su Aleksandar Saša Petrović, Živojin Pavlović, Slobodan Selenić, Gordan Mihić. Od njih sam najviše učio, i bila je privilegija biti njihov student. Učitelji moraju da budu ispunjeni ljudi, razočarani ljudi nisu dobri učitelji.

* Na koju biste kartu uvek igrali?

- Na humor i šarm. To je odlika svih naših ljudi, mislim da je ovaj prostor izuzetno duhovit. Čim izađemo sa tog terena, pravimo greške - idemo iz greške u grešku, od odnosa prema kulturi, do pogrešnih političkih procena i odluka.

* Od čega nikada ne biste odustali?

- Od strasti.

* Šta je ono što ženu čini privlačnom?

- Osmeh.

* Može li se verovati našim poslovicama?

- To su naši etno aforizmi, nisu tu bez razloga, i imam čitav arsenal poslovica koje volim: Sirotinja kupuje dvaput, a cicije kupuju hiljadu puta. Ne da se usranom do potoka stići. Velike ribe veliku vodu traže. Gde je sova izlegla sokola. I crna krava belo mleko ima. Lako je plitku vodu zamutiti. Mnogo je mački celo pečenje. Rovitom govnetu malo vode treba. Celo leto jedna šljiva, i ona crvljiva.

* Kako biste definisali kreativnost?

- To je kad se neko seti da preprodaje pregorele sijalice, jer će neko da ih zameni u firmi i da "mazne" ispravne.

* Koju biste ulogu u vašem filmu dali ministru kulture Bratislavu Petkoviću, a koji bi lik mogao da igra ministar finansija Mlađan Dinkić?

- Kastinge radim samo sa profesionalnim glumcima. A ako govorimo o našoj kulturi, voleo bih da se ljudi koji vode državu povremeno sete Čerčila - kad je Engleska ušla u Drugi svetski rat, na sednici tadašnje vlade minister odbrane je predložio da se budžet za naoružanje podigne iz budžeta za kulturu. Čerčil je tada rekao - a šta ćemo onda da branimo?

* Gde biste vi najradije igrali - u vesternu, trileru, romantičnoj komediji, melodrami?

- U nekoj komediji, sa Vudijem Alenom i Robertom Daunijem Džuniorom.

* Kako izgleda "kroki" srpskog Kazanove, i da li ta "institucija" ljubavnika - zavodnika još funkcioniše kod nas?

- Mislim da je muškarcima u Srbiji i na Balkanu nametnut taj teg da moraju da budu zavodnici, i da mi mnogo više pričamo o zavođenju, nego što zavodimo. Naši su muškarci ranjivi i osećajni, i bili bi mnogo relaksiraniji i prirodniji da nemaju tu "radnu obavezu" da moraju da zavode.

* Šta je najvažnije u ljubavi?

- Spremnost. Uzalud je kad se ljubav desi, a ti ne znaš šta ćeš sa njom.

* Da li postoji velika ljubavna priča naših dana?

- Upravo pišem priču o ljubavi dvoje ljudi koje sam upoznao. Oni žive u šahtu na đubrištu, imaju potrebu da budu zajedno, i to je nešto najdirljivije što sam video. Ta žena i muškarac vrlo su posvećeni jedno drugom - onako zapušteni, u smrdljivom šahtu i na egzistencijalnom dnu, oni zadovoljavaju tu najbazičniju potrebu čoveka. Dvoje pustinjaka koji su se sreli kao beskućnici, od svega su digli ruke, ali ne i jedno od drugog. Čak počinju da dobijaju i obrise porodice - našli su psa, uličara, koga na lancu od ve-ce šolje izvode u šetnju. To nije samo ljubavna priča, to je priča o ljudima koji su pobegli od realnog sveta, i koji žive paralelni život.

* Šta je film?

- Najkraće rastojanje između dve emocije - najbolje i najbrže pročišćenje. Dobra knjiga ne može da se pročita za sat i po ili dva, a film, kad je dobar, i kad je pravi, omogućava da za najkraće moguće vreme proživimo neki život koji nije naš, ali nas uzbuđuje, dotiče i čini da se osećamo drugačije i bolje.

* Ko su najveći baroni Minhauzeni?

- Kao što nije istina da je Don Kihot pre svega švaler i ljubavnik, nego je po važnosti njegova dvadeset peta osobina da voli žene, tako mi i baron Minhauzen nije negativan lik. Ne bih ga sveo na lažova, nego na simpatičnog maštara koji beži od sive stvarnosti. Za one koji se obično podvode pod termin "baron Minhauzen", a to su ljudi koji kreiraju javno mnjenje, decentriraju nevažne informacije umesto važnih, nude rijaliti programe umesto igranih, za njih bih mogao da nađem mnogo, mnogo gore reči. Više volim da slušam maštovitu laž, nego da mi neko lupeta gluposti ili da mi "soli" pamet.

* Šta biste rekli Aleksandru Vučiću, koga da uhapsi iduće nedelje?

- Nisam neko ko "druka", ni na koga ne bih pokazao. Ali, neko bi konačno zaista morao da odgovara za ove zastrašujuće rijaliti programe, kojima sa raznih televizija "bombarduju" ljude i porodice. Mislim da su ti prostački, agresivni, besmisleni, vulgarni rijaliti programi pravi sumrak Srbije.

* Ko je na vašoj listi najlepših holivudskih glumica?

- Vinona Rajder i Mišel Fajfer, mada nikada nisam imao ideju da u filmu koji radim igraju lepotice.

* Da li će Holivud zaista odustati od filmova sa scenama seksa, kako najavljuju producenti, jer seks više nije u modi?

- Bela košulja i seks su uvek u modi, i verujem da Holivud nikada neće odustati ni od bele košulje, ni od seksa.