Biće skoro propast filma

BRISANjE člana 19 Zakona o kinematografiji i dodatnih izvora finansiranja filma od dela prihoda RRA, RATEL i RTS, kako su na raspravi o novom Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnog dobra ocenili filmski radnici, predstavlja potez države kojim se praktično gasi filmska umetnost u Srbiji.

Takav odnos prema kinematografiji, uz odluku da se u budžet ove godine izdvoji nula dinara, kako naglašava Mirjana Petrović, zamenik v. d. direktora Filmskog centra Srbije, samo je nastavak uništavanja domaćeg filma koje već godinama sprovodi Ministarstvo finansija. U Privrednoj komori, gde je održana rasprava, filmski radnici su se podsetili i da je u toj istoj sali pre šest godina, Ministarstvo finansija u bescenje prodalo 14 bioskopa "Beograd filma", među kojima su i oni najvredniji, u centru grada, od kojih danas više nijedan ne radi. Sa novom odlukom - rušenjem Zakona o kinematografiji koji, zapravo, od jula prošle godine nije ni dobio šansu da se primeni, filmski radnici su, kako su naglasili, jedinstveni u stavu da će ga braniti svim snagama, i da bi država trebalo ozbiljno da shvati njihove sugestije.

Kako za "Novosti" kaže reditelj Dejan Zečević, dovedena je u pitanje egzistencija cele filmske branše, a to je oko šesnaest hiljada ljudi koji žive od ovog posla.

- Odluke Ministarstva finansija i Ministarstva kulture mogu da se ogole i samo na tu suštinu. Sada dolazimo u situaciju da država uopšte nema ni ideju, a ni sredstva kako da obavljamo naš zanat i da preživimo od svoje profesije. Vrlo je komplikovano - ima i toga da Ministarstvo finansija i Ministarstvo kulture igraju sa nama ping-pong, prebacuju lopticu iz jednog "dvorišta" u drugo, jer je najlakše izbeći odgovornost. Dobro je što smo počeli da reagujemo, i evo nas, borićemo se do kraja.

Reditelj Oleg Novković ističe da ovakvo ponašanje nadležnih ministarstava samo govori o tome šta država, zapravo, misli o nacionalnoj kinematografiji.

- U ovom trenutku najbitnije je da se filmska umetnost sačuva od laganog umiranja i propasti, gde će snimanje filmova da postane neki izuzetak i presedan, a ne pravilo - kaže za "Novosti". - I vrlo je bitno da se shvati da je kinematografija jedna od najvažnijih oblasti kulture koja nas predstavlja i identifikuje u regionu i u svetu, i da je od svih oblasti kulture film najprobitačniji. Ukidanjem kinematografije, sprečavanjem da njeno finansiranje postane zakonski uhodani mehanizam gde će se filmovi proizvoditi svake godine, dolazimo u situaciju da jednostavno nestajemo sa kulturne i umetničke mape Evrope i sveta.

Da je i ponašanje Ministarstva kulture prema kinematografiji možda samo vrh "ledenog brega", možda govori i to što se neformalno ne tako retko mogu čuti mišljenja da naš film ne afirmiše dovoljno naše vrednosti, i da se svetu predstavljamo u ružnom svetlu.

- Na neformalno, mogu samo neformalno i da govorim, a to je da kultura nije propaganda, i da Ministarstvo kulture nije ministarstvo propagande - jasan je Novković.

- A ako pričamo o tome kako nas film predstavlja u svetu, onda možemo da postavimo i pitanje kako Lars fon Trir predstavlja Evropu u svetu, kako Mihael Haneke predstavlja srednju klasu u svetu...Nije zadatak Ministarstva za kulturu da se bavi propagandom, ta vrsta propagande neće proći nigde, zato što je jeftina, ono što zaista prolazi jeste ono što je trajna vrednost - umetnička i kulturna dotignuća.