Zoran Lisinac, reditelj koji dovodi Majkla Medsena

POČASNI gost Festa, holivudska zvezda Majkl Medsen, stiže u Beograd sa ulogom u filmu "Pored puta", u režiji našeg reditelja Zorana Lisinca, i produkciji Vladimira Lisinca. Glumac koji se proslavio u filmovima Tarantina, Ridlija Skota, Majka Njuela ("Ulični psi", "Telma i Luiz", "Doni Brasko""), u petak uveče će u Sava centru svečano otvoriti 41. festival festivala. Naša publika imaće priliku da vidi i braću Lisinac, Kruševljane koji poslednjih deset godina žive i rade u Los Anđelesu, gde imaju produkcijsku kuću "Metakon Filmorks".

Pred premijeru na Festu, kažu za "Novosti", ipak imaju tremu - Zoran će možda biti za šankom tokom projekcije filma, a Vladimir misli da će ga možda dlanovi odati dok se bude rukovao.

* Zašto ste se odlučili da vaš prvi igrani film bude "road movie"?

- U srži priče je "potraga" junaka za svojim snom, junakinje za koncertom omiljenog benda, tako da se struktura sama nametnula. Neki od "road filmova" koji su mi poslužili kao inspiracija su Felinijev "Put" i "Sivi kamion.." Srđana Koljevića. Origninalne pesme pisane za film "Pored puta" korišćene su po principu antičkog hora i "komuniciraju" sa junacima i sa publikom.

* Da li je bilo teško da angažujete takvu holivudsku zvezdu kao što je Majkl Medsen - kako ste došli do njega?

- Pa, nije bilo lako. Producent se "peglao" sa Medsenovim menadžerom. Majkl je rekao da mu se dijalog u scenariju dosta svideo. Vladimir, međutim, smatra da nije bila presudna priča filma - Majklu Medsenu nije bilo teško da prihvati ulogu kada smo mu rekli da Milutina igra Lazar Ristovski - on njega smatra srpskim Al Paćinom!

* Junak vaše priče je samoproklamovani "mornar" koji je napustio jednu obalu, ali još nije dosegao drugu. Šta je ono što on želi od života...?

- Varni na neki način predstavlja jednu od ozbiljnijih "boljki" američkog sistema, u kome su pojedinac i njegov san uzdignuti na nivo ideala, i u kome je "uspeh" jedini bog kome se treba klanjati. Taj motiv o "mornaru kome se ne baca sidro" potiče od Čehova, ali isto tako, Varni bi mogao da potpadne pod sartrovski kalup "heroja" našeg vremena, odnosno "čoveka u besktvu". San je, na neki način, i glavni negativac u filmu. Na tom putu, Varni nailazi na turistkinju iz Nemačke koja je, ustvari, njegov "antipod". Cela priča predstavlja odnos ljudi prema putu ka nečemu i stvarima koje su nailaze "pored puta."

* Među likovima je i Milutin, Srbin. Postoji li nešto autobiografsko u filmu?

- Milutin predstavlja mnoge imigranate sa naših prostora, koje sam upoznao u Americi. On je jedan od onih ljudi čije se ponašanje menja u odnosu na okruženje, i u dramskom smislu služi kao jedna od mogućih slika glavnog junaka u budućnosti. U filmu ima autobiografskih detalja, na više nivoa, prepun je ličnih šala i humora. Kako kaže moj brat Vladimir, želeli smo da lična iskustva i doživljaji doprinesu "izvozu" srpske kulture i našeg mentaliteta.

LAZA LEGENDA

* Da li je Milutin, koga igra Lazar Ristovski, srećan ili nesrećan čovek?

- Lazar je car - u jednom uglednom nezavisnom bioskopu u Santa Moniki već godinama stoji uramljen poster filma "Tito i ja" velikog Gorana Markovića, odmah pored postera Almodovarovog dela "Sve o mojoj majci", i uvek zastanem pored kad sam u prilici. On je moj omiljeni glumac iz detinjstva, i od početka pisanja scenarija, moja vizija priče podudarala se sa njegovim talentom. Laza je bard, kao što su to nekada bili Čkalja i Mija Aleksić.