Vitezović: Ivan Grozni, potomak Nemanjića

U RUSKOJ monumentalnoj, u ilustrovanoj ili iluminisanoj istoriji sveta pod imenom "Letopisni licevoj svod" ("Letopisna lična zbirka" ili "Letopisni ilustrovani svod"), unikatno rađen za prvog ruskog cara, Ivana IV Vasiljeviča, posebna celina i velika pažnja posvećena je Srbima, Svetom Savi i Kosovskom boju.

- Ova pažnja pokazuje rusku državnu zahvalnost jer se kao carstvo utemeljilo prvo na prepisima Zakonopravila Svetog Save, koje je potom i dobilo štampani oblik uz neznatne promene pod nazivom Kormčaja knjiga (Knjiga kormarenja (uprave), koja se posrbljeno zove Krmčija), ali i pokazuje i carsku ljubav Ivana IV, kome je Teodosijevo "Žitije Svetog Save" bila knjiga detinjstva, što pokazuje i njegov veoma prilježan odnos prema svom poreklu, koje je srpsko, u jednom delu i nemanjićko - kaže za "Novosti" Milovan Vitezović, koji je priredio raskošnu i dragocenu knjigu "Sveti Sava u ruskom carskom letopisu", a koju je objavio Zavod za udžbenike, u prevodu Miljenke Vitezović sa starog ruskog jezika.

Za postojanje ovog veličanstvenog dela, najvećeg književnog poduhvata u 16. veku u Rusiji i Evropi, Vitezović je saznao 1976. godine na velikom internacionalnom naučnom skupu "Sveti Sava - istorija i predanje", održanom u SANU. Da u toj istoriji postoje iluminacije iz života Svetog Save, iskazao je profesor Sreten Petković u saopštenju "Sveti Sava u starom ruskom i rumunskom slikarstvu".

- Kako je Sveti Sava, njegov život i delo, veliko moje interesovanje, ja sam od tada raznim vezama pokušavao da prvo saznam obim koji on zauzima u ruskom letopisu i bio naivno uveren da mogu da dođem do kopija tih strana. Saznao sam dosta, najviše od moskovskog profesora i akademika, grofa Nikite Tolstoja. Ali do uvida u original se nije moglo doći, jer je ovaj književni spomenik pod najvećom zaštitom, recimo, kao kod nas Miroslavljevo jevanđelje - kaže nam Vitezović.

Tek u ovom veku ovo rukopisno delo dobija štampane oblike u 20 tomova i to staranjem samog predsednika Vladimira Putina. Tada je u Moskvi napravljeno preduzeće "Akteon" sa zadatkom da na najvišem tehnološkom nivou i najvećom zaštitom preduzme izdavanje ovog letopisa koje još traje.

- Direktor "Akteona", gospodin Harasovič, odmah je ustupio prava koje sam tražio za Zavod za udžbenike, da se iz letopisa izdvoje srpske strane i ovde objave. Tako se došlo do prava, a priređivanje je trajalo više od dve godine - objašnjava naš sagovornik.

Srbi u ruskom carskom zborniku imaju brojne, hronološki složene strane iz svoje istorije do vremena Ivana IV, u jarkim minijaturama. Te strane počinju rodoslovom vladara od prednemanjićkog perioda i završavaju se Kosovskim bojem. Imaju osamdesetak listova sa oko 160 minijatura. Samom Kosovskom boju, po Vitezovićevim rečima, pripada deset slika, što govori o velikom istorijskom značaju ovog događaja u ruskim i svetskim istorijskim poimanjima i posle veka i po takozvane istorijske distance.

- Slike nas sadržajem upućuju na to da je epska svest Srba o događajima Kosovskog boja sasvim istorijska, u šta smo krajem 19. i tokom 20. veka sumnjali. Po ovom sudeći, nepravedno - smatra Vitezović. - Životopis Svetog Save dat je u sto jednoj slici, što je svakako najveći likovni opus posvećen ovom našem svetitelju, i verovatno jedan od najobimnijih posvećenih duhovnim junacima u ovom letopisu. Velika zastupljenost Svetog Save upućuje na veličinu njegovog svetiteljskog kulta u Rusiji u vreme nastanka carskog letopisa.

Dosledno negovanje kulta Svetog Save Srpskog u Rusiji je zastupljeno od kraja 13. veka do vremena Oktobarske revolucije. Kult je bio pri vrhuncu u doba nastajanja ruskog carstva, a prvi car, Ivan IV ili Ivan Grozni (Strašni, Silni, Veličanstveni) imao je velikih i državnih i ličnih razloga. Njegova majka bila je Jelena Glinska, a baka po majci - Ana Glinska, u devojaštvu Jakšić, kći Stefana Jakšića (jednog od braće Jakšića iz epske pesme "Dioba Jakšića", gospodara Beograda, Banata i Podunavlja). Ana Glinska je iz svog srpskog roda donela veliku obrazovanost i pobožnost, i odrasla je u poštovanju dva kulta: Svetog Save i Svetog cara Lazara. To poštovanje je prenosila svojoj deci, naročito Jeleni. Sa druge strane, preko oca Vasilija III Ivanoviča, preci Ivana Groznog sežu do srpske loze Nemanjića.

O obrazovanju mladog Ivana Groznog, kako objašnjava Vitezović, brinula se njegova baka Ana. Ona ga je upoznala sa srpskim duhovnim i državnim nasleđem, sa duhovnim i državotvornim učenjem Svetog Save, sa uzdizanjem svete loze Nemanjića, od Stefana Nemanje do cara Dušana Silnog, ali i sa propasti srpskog carstva i potresnom sudbinom kneza Lazara. Knjiga njegovog obrazovanja bila je "Žitije Svetog Save", koje je iz Hilandara doneo njegovom ocu na podarje svetogorac Isaija. O tome je sa ushićenjem svedočio u poznim godinama: "A kako je Sveti Sava ostavio oca, majku, braću, rođake i prijatelje, zajedno sa celim carstvom i vlastelom i poneo krst Hristov i kakve je on monaške podvige izvršavao! A kako su otac njegov Nemanja, to jest Simeon, i majka njegova ostavili carstvo i zamenili purpurnu odeću monaškom i kako su zbog toga zadobili zemaljsku utehu i radost!"

Odmah po krunisanju, Ivan Grozni je nastavio gradnju carskog Kremlja i započeo živopisanja Arhanđelskog sabora. U naosu ovog hrama predstavljeni su svi dotadašnji ruski vladari, u sjaju i odeždama. Ipak, po njegovoj volji, na nosećem severnom stubu, da svakome ko ulazi u sabor prvo padne u oči, osvanula je freska koja nije u vladarskom sjaju već u monaškim odeždama. Na fresci su predstavljeni svetogorski monasi Sveti Sava i Sveti Simeon, "serbski čudotvorci". Nešto dalje, ali na počasnom mestu, prikazan je i Sveti knez Lazar Serbski. Ivan Grozni se još u kneževskom vremenu stavio pod zaštitu Svetog Save i verovao je da je to vreme njegovim čudima preživeo. Na vrhu severnog oltarskog stuba Arhanđelskog sabora postoji još jedna freska Svetog Save, tako da je srpski svetitelj jedini u ovom zdanju predstavljen sa dva živopisa, što je izraz velike carske počasti.