Zgrada Generalštaba: I ruševina je spomenik

INICIJATIVA koju je Ministarstvo građevine i urbanizma pokrenulo da se zgrada Generalštaba, čuveno delo srpskog arhitekte Nikole Dobrovića, obriše iz registra kulturnih dobara, kako bi se na njoj uradila neophodna sanacija, iznenadila je stručnu javnost. Predlog je dostavljen Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a građevinska inspekcija obavila je vizuelni inspekcijski pregled zgrade. Prema njihovom nalazu delovi Generalštaba mogli bi da se uruše u slučaju elementarnih nepogoda, pa je inspekcija zaključila da to predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, odnosno bezbednost saobraćaja.

Za obnovu ovog zdanja, kako su neki mediji preneli, zainteresovani su investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a jedna od ideja je da na tom mestu osvane luksuzni hotel.

U pravnoj službi Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture su nam objasnili da su za skidanje zaštite sa nekog objekta potrebni ozbiljni dokazi da ne predstavlja kulturno dobro. Zaštita sa spomenika kulture se skida ukoliko se utvrdi da je zgrada izgubila neko od svojstava koje je imala kada je proglašena za kulturno dobro i ta procedura traje oko dve godine. Već jednom je pokušano da se sa zgrade Generalštaba skine zaštita, kako bi se u nju investiralo, međutim, i republički i beogradski zavod za zaštitu kulture su rekli da nema dovoljno argumenata za to.

- Zgrada Generalštaba je jedan od naših najreprezentativnijih objekata - kaže za "Novosti" arhitekta Svetozar Ličina. - Ukoliko bi se puno intervenisalo na spoljašnjem izgledu zgrade, mislim da bi to potpuno promenilo sliku tog dela grada. Unutrašnjost zgrade trebalo bi urediti tako da vlasnik od toga ima koristi, ali se volumen i oblik ne sme dirati.

Zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića izgrađena između 1956. i 1965. godine, pretrpela je velika fizička oštećenja prilikom NATO bombardovanja 1999. i to u dva navrata. Ubrzo potom povela se debata između dva suprotstavljena stava povodom sudbine ove zgrade.

Deo stručne javnosti zauzeo je stav o neophodnosti rekonstrukcije prema Dobrovićevom projektu, dok je drugi smatrao da je zgrada neupotrebljiva i da bi je trebalo porušiti. A onda je 2005. Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda proglasio za spomenik kulture. Odluka je doneta na osnovu prethodnih studija zgrade, ali i celokupnog dela Nikole Dobrovića.

Međutim, još 2007. Republička direkcija za imovinu Srbije predložila je da se zgradi ukine status spomenika kulture. Predlog je načelno podržalo i Ministarstvo odbrane. Tada je Srboljub Panić, tadašnji zamenik direktora Direkcije od koga je potekao ovaj predlog, izneo stav da je bilo normalno pre dvadeset ili trideset godina Generalštab proglasiti spomenikom kulture, ali u trenutku kada se zgrada nalazi u "srušenom stanju" takav postupak smatra čudnim.

Sa druge strane, Bojan Kovačević, autor magistarskog rada i knjige na temu Generalštaba, tvrdi da nije važno kad je zdanje uvršteno u nacionalnu kulturnu baštinu. Prema Kovačeviću, mnogi spomenici kulture proglašeni su za to u srušenom stanju. Ako je srušeno stanje nekog arhitektonskog dela prepreka da ono bude proglašeno za kulturno dobro ili povod za ukidanje tog statusa, pitanje je koliko bi spomenika kulture bilo sačuvano. Ovakvim načinom razmišljanja može se postaviti i pitanje da li i Kalemegdan zaslužuje status kulturnog dobra. Ukidanje statusa spomenika kulture je veoma opasno, jer bi u doglednoj budućnosti, nekome moglo da padne napamet da bez zaštite ostavi i Studenicu, ukoliko bi se pojavio sličan interes.