PRESTIŽNA nagrada “Mladen Leskovac” za 2009, 2010. i 2011. godinu, koju dodeljuje Matica srpska, biće 6. februara svečano uručena prof. dr Jovanu Deliću, za celokupno naučno delo iz oblasti istorije srpske književnosti.

Delić u razgovoru za “Novosti” priznaje da ga je vest o dodeli ovog velikog priznanja malo i uplašila:

- Kad vam kažu “celokupno delo”, “celokupni naučni rad”, to znači da vam sudija svira kraj, da već miriše na čamovinu... Što bi rekla Desanka: “Nemam više vremena”. Imam ambicija, budem li živ, da neke stvari još uradim!

Za poslednje tri godine uradio je dve knjige, koje su mu i donele ovu nagradu. Jedna je o Ivanu V. Laliću (“Ivan V. Lalić i njemačka lirika”), druga ilustrovana monografija “Ivo Andrić: most i žrtva”.

- Te dve knjige su nezavršene. Deluju kao savršeno zaklopljene i završene knjige ali zapravo to je varka, i dalje su otvorene. Već je knjiga o Andriću dobila novih 150 stranica, o Andrićevom odnosu prema Njegošu, i njegovoj lirici, a knjiga o Laliću nadam se da će biti barem četiri puta veća u odnosu na obim koji sada ima - otkriva nam Delić.

Nagrada koja nosi ime Mladena Leskovca, po Delićevim rečima, jedna je od simbolički najznačajnijih i najlepših nagrada.

- Prvo zato što je dodeljuje Matica srpska, u najmanju ruku, jedna od dve vodeće kulturne i naučne institucije ovog naroda. Kažem ovog naroda a ne samo ove zemlje, jer Matica zrači daleko izvan granica zemlje Srbije. Njegovo ime je dugo godina bilo dobrim delom metonimija za Maticu, personifikacija Matice. On je bio njen dugogodišnji predsednik i što je za mene veoma važno, osnivač Filozofskog fakulteta u Novom Sadu gde sam proveo nešto više od četvrt stoleća. Ako nas opet drugo šta približava, onda je to briga o stilu, briga o rečenici, mada ja mogu samo da sanjam tu razbokorenu rečenicu Mladena Leskovca - kaže Delić.

Po Delićevim rečima, važno je i što se nagrada dodeljuje trogodišnje, tako da dobitnika izdvaja za tri godine između onih koji se bave naukom u književnosti i stavlja ga u središte pažnje.

Na pitanje koji mu je bio najveći izazov tokom dugogodišnjeg naučnog rada, Deliću nije lako da odgovori. Bavio se srpskim nadrealizmom, srpskom avangardom, i o tome napisao knjigu. Otkriva da se nada da će napisati i novu o poeziji srpske avangarde, jer je napravio već jednu o poeziji srpske moderne.

- Izazov mi je srpska poezija 20. veka, odnosno poetika srpske književnosti 20. veka. Čast mi je da rukovodim jednim projektom u Institutu za književnost i umetnost, koji je osnovao profesor Novica Petković, a koji se bavi proučavanjem poetika srpskih pesnika 20. veka, s ambicijama da premrežimo 20. vek pojedinačnim studijama. Da napravimo mrežu poetičkih uverenja srpskih pesnika 20. veka - kaže Delić.

Priznaje i da su mu izazovi bili velike teme kojih se klonio i bežao od njih.

- Recimo, Vuk Stefanović Karadžić, ali me on stigao kada sam bio u Nemačkoj i tamo sam se njime bavio. Mislim da je to jedna nepročitana knjiga koja ima puno izazova i verovatno i nečega što je naučna drskost - dodaje naš sagovornik.

Druga velika tema koja ga prati kroz ceo život, i koja je njegova doktorska teza je Danilo Kiš:

- Ni to nisam završio do kraja, jer predstoji mi ono što sam davno obećao i što polako radim: odnos Danila Kiša prema prozi sveta, jedan komparativni pogled na Kiša - otkriva Delić.