POSLE pune 32 godine od osnivanja Zadužbina sa imenom Miloša Crnjanskog (23. oktobar 1893. - 30. novembar 1977) dobila je svoj krov nad glavom, dve prostorije u Dečanskoj 8. Istovremeno, ove godine biće obeležen veliki jubilej naše kulture, 120 godina od rođenja jednog od najvećih pisaca srpskog jezika.

Ovim povodima u Zadužbini je u utorak održana konferencija za medije, kojoj je prisustvovao i ministar kulture Bratislav Petković. Prostorije su dobijene u aprilu prošle godine od tadašnje vlade Republike Srbije, rekao je dr Milo Lompar, predsednik UO Zadužbine. Prostor je preuređen uz pomoć "Informatike" i Učiteljskog fakulteta, a zidove su ukrasili portreti Crnjanskog, koje su darivali slikari Dragan Stojkov, Radoslav Trkulja i Jovan Đekić.

- Ovo je najzad prva prava adresa Crnjanskog - istakao je Lompar. - Zadužbina je 1993. počela da ostvaruje svoj veliki projekat objavljivanja kritičkog izdanja celokupnih dela Crnjanskog. Do sada je izašlo 13 tomova, ove godine pojaviće se tom u kojem su nezavršen roman "Suzni krokodil", "Kap španske krvi", kao i rani roman "Podzemni klub", koji je Crnjanski objavio pod pseudonimom. Iduće godine biće štampani politički članci, više od 500 stranica do sada neobjavljenih tekstova Crnjanskog iz argentinskog časopisa "El ekonomist", a ceo posao biće završen najverovatnije 2016.

U jubilarnoj godini, u oktobru će biti priređena naučna konferencija o delu Crnjanskog, a na slavističkom skupu u Bostonu stvaralaštvom našeg pisca baviće se slavisti u okviru posebne sekcije. Na Lajpciškom sajmu knjiga, u martu, pojaviće se nemački prevod romana "Kod Hiperborejaca", očekuje se makedonsko izdanje "Romana o Londonu", dok je ova knjiga već izašla u Zagrebu.

- Želja nam je da "Roman o Londonu" prevedemo na vodeće svetske jezike, a uveliko se priprema novi sajt Zadužbine, na kojem će se naći kompletna literatura o Crnjanskom. Inače, na delima ovog pisca radi sedmoro stručnjaka, koji su i doktorirali na Crnjanskom, a posao obavljaju volonterski - rekao je Lompar i predložio da se pronađe novi još adekvatniji prostor, u kom bi se objedinili legat Crnjanskog, koji je sada u Narodnoj biblioteci Srbije, i Zadužbina, čime bi se sve što je vezano za život i delo književnog velikana našlo na jednom mestu.

Ističući da je bezdomnost ponajduže bila sudbina Crnjanskog, sekretar Zadužbine Dimitrije Tasić je podsetio da je pisac rođen u Čongradu u Mađarskoj, prve stihove napisao u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču i bio u dugogodišnjem izgnanstvu, najviše u Londonu.

- Beskućništvo, lutanje "po mostovima tuđim", ta nemila sudbina koja je Crnjanskog pratila celog njegovog života, nije ga napustila ni posle smrti. Nije ispoštovana testamentarna želja Miloša i Vidosave Crnjanski da budu sahranjeni u istom grobu: pesnik leži u Aleji velikana, a njegova životna saputnica u porodičnoj grobnici Ružić u Beogradu. Zadužbina je pre nekoliko godina javno i kod Skupštine grada Beograda nastojala da se ispoštuje ova testamentarna želja, ali se do sada još ništa nije uradilo - kaže Tasić.

UPLAŠENI ČIČICA

MINISTAR kulture Bratislav Petković obećao je podršku Ministarstva u najavljenim planovima Zadužbine. U neformalnom razgovoru prisetio se kako je Crnjanskog, posle njegovog povratka, dočekao na aerodromu zajedno sa advokatom Veljkom Kovačevićem i Nikolom Miloševićem i svojim kolima prevezao ga do grada. Imajući u vidu veliko delo Crnjanskog, Petković je, kaže, bio iznenađen kada je pred sobom ugledao omalenog čičicu, uzdrhtalog i preplašenog. Supruga Vida je bila smirena. Bio je to namerno neformalni doček, jer je tadašnja vlast na Crnjanskog i dugo godina posle toga gledala sa nepoverenjem.