Siniša Kovačević: Atak na dašak slobode

KAKVA će biti sudbina nove drame Siniše Kovačevića “Čudesni” čije su probe počele pre mesec dana, a onda neočekivano prekinute - znaće se 24. januara, na sledećoj sednici Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Do tada, ansambl, pisac (ujedno i reditelj), pa i sam tekst, su “na čekanju”. U javnosti su se čula različita tumačenja zbog kojih je kompletan umetnički proces doveden u pitanje, odnosno odložen “do daljeg”, dok sam autor ima svoje jasno i beskompromisno viđenje stvari.

Ali, pre svega, čime se bavi komad koji je pre izlaska na scenu podigao toliku prašinu i izazvao pažnju celokupne javnosti?

- Radnja se dešava u jednom manastiru na Kavkazu: u suštini to je drama o ljubavi i grehu. Mislim da je čovečanstvo u dubokom ćorsokaku koji ne proističe ni iz manjka novca niti je posledica globalističkog pogleda na svet, već je proizvod nedostaka moralnih načela na kojima se čovečanstvo držalo - objašnjava Siniša Kovačević. - Nestali su principi na kojima je počivala civilizacija sedam hiljada godina: humanost, dostojanstvo, milosrđe. Neke duhovne i moralne vrednosti nekad su više cenjene nego materijalne, a gde su danas? Reč “interes” podignuta je na nivo apsoluta, model potrošačkog društva i ideja o zaradi doveli su do urušavanja svih sistema vrednosti, pokušaja legalizacije pedofilije i dečje pornografije...

* Kažete da se kao refleksija takvog stanja pojavljuje vaša drama “Čudesni”. Zašto ste baš na Kavkazu smestili “mesto radnje”?

- Jermenija je odabrana kao zemlja koja je prva prepoznala Hrista. Izabran je Kavkaz i da bi se izbegle sve zluradosti i nedobronamerna poređenja sa bilo kojim srpskim manastirom. Priča o mladom slikaru koji dolazi u tamošnji manastir da se zamonaši jeste komad o ljubavi i grehu, ali treba računati na inteligenciju čitalaca i gledalaca...

* Kroz ovu priču nudite i kritički odnos prema vremenu u kom živimo?

- Naše doba je ubogaljilo sve vrednosti, afirmisalo svih sedam grehova - od pohote do proždrljivosti. Svako umetničko delo svedoči o svom vremenu. Čak i kad ga smestite na Kavkaz, petsto godina unapred ili unazad.

* Da li je to i kritički odnos prema Crkvi u najširem smislu te reči?

- Nijedna Crkva bez obzira na religiju ili konfesiju nije imuna na grehove i uticaj spoljnjeg sveta. U mojoj drami postoji rečenica: “Svi smo mi sinovi onih napolju”. Ali, ne brani se niti urušava ugled nijedne Crkve pedofilijom, homoseksualnošću ili lopovlukom. Jer, Crkvu i njen ugled brane oni sveci i korifeji koji svojom posvećenošću i molitvenošću daleko prevazilaze značaj izgrednika. Ne gleda se ugled Srpske pravoslavne crkve kroz činjenicu da neki pravoslavni sveštenik u unutrašnjosti proneverava crkveni novac i krade sa crkvenog tasa, nego se ugled brani svetaštvom vladike Nikolaja i Justina, načinom života pokojnog patrijarha Pavla...

* Kao i vaš celokupni dramski opus, “Čudesni” pripadaju društveno angažovanom teatru. U čemu je onda problem?

- Drama je ponuđena bivšoj upravi, a ona ju je prihvatila. Nakon promena i novi upravnik je u svim svojim intervjuima podvlačio činjenicu da će se na repertoaru naći “Čudesni”. Sada se pominje odgađanje za neki oktobar. Ne mogu da se s tim saglasim, jer u to vreme režiram u Rusiji. Da je, kada je drama prihvaćena rečeno igraće se dogodine u novembru, ja bih ili uvažio ili je ponudio drugom pozorištu. Ovako, dogodio se presedan. Probe su počele i prekinute s nemuštim objašnjenjima do kojih ne mogu ni da dođem. Upravnik mi je rekao da ne smeju ništa da mi kažu dok se ne vidi zapisnik s UO od pre tri nedelje! Je li to Narodno pozorište trguje raketama ili izvozi bojne otrove u Siriju, pa je pod takvim velom tajne?! Ovde je reč o ataku na moj dignitet. Štitim vlastito dostojanstvo, braneći se od poniženja koje neko hoće da mi priredi.

* Uspevate li u tome?

- Uz aktuelne državne probleme, ovo može da izgleda besmisleno, ali na nivou metafore reč je o ataku na dašak slobode... Nisam ja sam počeo probe i pozvao glumce. Kuća ih je okupila i odredila datum (mart) premijere. Iz perspektive autora, ne treba ni da znam da li je odluka prošla ili ne kroz UO. Onda se neko javio da kaže - ne možeš da radiš, a ja ne mogu da znam ni zbog čega! Nažalost, upravnik pozorišta je sveden na nivo priveska, jer još nije dobio zapisnik s prethodne sednice UO. Čujem razne verzije, da će to pokvariti odnose dveju država ili da se poklapa s proslavom Milanskog edikta. Koješta!

* Da li to aludirate da odluka zavisi od jednog čoveka, predsednika UO, ili centra političke moći?

- E, na to pitanje čekam odgovor! U čemu je problem? Zašto mi se ne kaže: vaš komad je jeretičan, blasfemičan ili odgađa se zbog “organizacionih problema”? Koja je to količina strahovlade kad upravnik ne sme da kaže šta se pričalo na sednici UO? Ovo je kamičak, ali autokratija u pozorištu može da pokrene i autokratiju u parlamentu. Radoslav Pavlović, predsednik UO Narodnog pozorišta, savetnik je predsednika Republike za kulturu. A ovde se radi o uzurpaciji moći. Kao predsednik UO nema ingerencije da prekida projekte, dovodi ljude na vitalne funkcije u pozorištu, pravi repertoar. To pripada upravniku.