Episkop Joanikije: Đurđevi stupovi - dom i Božiji i narodni

OVE godine na vaseljenskom nivou proslavićemo veliki jubilej, 1700 godina od donošenja Milanskog edikta. Osmovekovni jubilej Đurđevih stupova navršava se takođe ove godine i on za eparhiju Budimljansko-nikšićku ima posebni značaj. I ne samo za eparhiju, nego i mnogo šire, jer je opširni letopis ovog manastira deo istorije Crne Gore, Srbije i SPC, od praskozorja njene samostalnosti.

Ovako episkop Budimljansko-nikšićki Joanikije, u razgovoru za "Novosti", objašnjava važnost obeležavanja 800 godina postojanja i rada zadužbine župana Prvoslava, sinovca Nemanjinog, u Beranama.

* Obeležavanje osam vekova života manastira uveliko traje?

- Akcenat smo stavili na kulturnu stranu jubileja pa smo u saradnji sa pojedinim naučnim ustanovama i institucijama kulture organizovali pre dve godine naučni skup u Beranama "Đurđevi stupovi u crkvenom životu i istoriji, u susret osamstogodišnjici Budimljanske eparhije". Zbornik radova sa tog naučnog skupa pod naslovom "Đurđevi stupovi i Budimljanska eparhija" izašao je prošle godine. Za Eparhiju budimljansku sa sedištem u Đurđevim stupovima dragoceno je što je sa naučnim skupom i izlaskom zbornika dobila snažnu podršku velikog broja ljudi od znanja i pera za buduće slične projekte istraživanja. Imamo na umu da se približava 800-godišnjica SPC, ujedno i Budimljanske eparhije, pa bi do 2019. godine valjalo da se pojavi još koja vredna publikacija te vrste.

* Kakvu je ulogu imao manastir i sveštenstvo u proteklih osam vekova?

- Ovaj manastir je od svog nastanka do danas delio i dobro i zlo sa narodom. Zato je bio i ostao i božiji i narodni dom, toplo pribežište i luka spasenja, svetinja koja je duhovno hranila i formirala pokolenja naših predaka.

Od sveštenstva iz perioda turskog ropstva, posle epohe budimljanskih episkopa, koje je uzimalo teškoće naroda na svoja pleća (i zato kod naroda ostalo u svetloj uspomeni do danas) najčešće se pominju iguman Nikifor iz doba vožda Karađorđa, i trojica igumana iz porodice Zečević: čuveni Mojsije, i ne manje zaslužni Nikodim i Joanikije.

* U manastiru je 1219. godine Sveti Sava osnovao jednu od prvih episkopija, četvrtu po redu.

- Često se pozivamo na jedan od srednjovekovnih izvora gde se Eparhija budimljanska pominje kao četvrta po redu od ukupno osam koje je osnovao Sveti Sava.

Stara Budimljanska eparhija donosila je zrele duhovne plodove u srednjem veku i kasnije sve do početka osamnaestog veka.

Njen doprinos u oblasti duhovnosti i kulture na ovom zapadnom delu stare Raške vidi se po broju svetinja izgrađenih na njenom području od manastira Morače, Šudikove, Kaludre, Brezojevice, Uroševice, Lučice i mnogih drugih zaboravljenih svetinja od Bihora i obronaka Ibarskog Kolašina do Plava i Gusinja.

U ovom kraju cvetala je stara srpska pismenost što se odlično može pratiti od kraja 12. pa sve do sredine 18. veka. Razvoj pismenosti, živopisa i graditeljstva koje je u vreme Svetog Save i župana Prvoslava dobilo snažan zamah produžavao se kroz naredne vekove.

Tragične posledice Prve, naročito Druge seobe, a potom i ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine na ovom području nisu ublažene za dugi niz decenija kasnije. Na izvestan način traju i do dana današnjeg....

- Veliki jubileji naših svetinja obavezuju i crkvu i državu da ih zajedničkim snagama što lepše obeleže i proslave. Mi smo se na vreme obratili državi i podsetili je na mesto koje joj u okviru proslave osmovekovnog jubileja Đurđevih stupova pripada i u organizacionom i u protokolarnom delu. Država je našu inicijativu prihvatila pa je formiran Odbor za proslavu u čijem sastavu su osim predsednika Crne Gore, dvojica arhijereja, jedan ministar, kulturni poslenici i predstavnici lokalne samouprave. Koliko će taj odbor uraditi ostaje da se vidi.


SPOMENICA

EPARHIJSKI list "Sveviđe" u toku jubilarne godine objaviće književno-istorijsku spomenicu o Đurđevim stupovima iz koje će moći da se sagleda život manastira u proteklih osam vekova, a posebno za poslednjih dvesta godina.