NARODNA biblioteka Srbije, koja je do temelja izgorela u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, svoje fondove rekonstruisala je, uglavnom, poklonima. U zgradi u Karađorđevom parku izložen je originalni rukopis dela "Glava opsidijana" Andrea Malroa, koji je poznati francuski pisac darovao ovoj ustanovi podstaknut saznanjem o njenom stradanju. Mnogo takvih dragocenosti čuva se u njenoj riznici.

- Prvi pokloni počeli su da pristižu još 1942. godine - kaže za "Novosti" dr Olivera Stefanović, načelnik Odeljenja posebnih fondova. - Zahvaljujući darodavcima uspeli smo delimično da nadomestimo nenadoknadivu štetu koju je biblioteka pretrpela.

Pokloni su pristizali iz institucija, nekad od pojedinaca, koji su ostavljali Biblioteci svoju i tuđu književnu zaostavštinu.

- Legati su nezamenljive bibliotečke celine, pogotovu oni koje smo mi dobili - objašnjava naša sagovornica. - Uglavnom su darodavci istaknuti intelektualci, koji su ostavili ne samo veliki trag u svom opusu stvaralaštva, već i vrednu dokumentaciju. Zahvaljujući njima posedujemo vrednu dokumentaciju svih bitnih događaja u Srbiji.

Pojedinačan poklon može da bude izuzetno vredan, ali legati Tihomira Đorđevića i Petra Kolendića nisu samo biblioteke istaknutih intelektualaca: u njima se nalazi i kompletna literatura o najznačajnijim istorijskim, političkim i kulturnim dešavanjima u Srbiji.

- Na neki način oni su bili istoriografi. Tihomir Đorđević je zbog svojih zvanja, putovanja i interesovanja prikupio građu koja je unikatna, naročito segment koji se tiče Prvog svetskog rata - kaže Stefanović.

Legat Tihomira Đorđevića nije stigao u Biblioteku odjednom, već su njegove sestričine, etnomuzikolozi Ljubica i Danica Janković, zajedno sa svojom zaostavštinom 1974. poklonile i deo njegove. One su tada postavile i neke uslove, da legat ne može da se otvori do 1994, a da pojedini delovi ne mogu da se publikuju do 2014. godine.

- Sređivanjem građe došli smo do podataka koje retko ko u Srbiji zna, možda profesori sa muzičke akademije i stručnjaci iz Etnografskog muzeja - otkriva naša sagovornica. - Sestre Janković su kao istraživači bile izuzetno cenjene u inostranstvu, toliko da će Unesko sledeće godine jedan dan posvetiti njima. U etnomuzikologiju su uvele određene novine, bile su pioniri u stvaranju te discipline. Ono što je ostalo iza njih predstavlja neprocenjivo blago, koje će još decenijama da se istražuje.

DESANKIN LEGAT OVOG meseca Narodna biblioteka dobiće i legat Desanke Maksimović, koji je do sada čuvala njena porodica. Poklon većim delom čini rukopisna zaostavština velike pesnikinje, koja je delom objavljena u obliku bibliografskih podataka, a jedan deo nikada nije obrađen. Celokupna građa nikada nije priređena, niti objavljena. U Biblioteci se već nalazi deo arhive Desanke Maksimović, koja će sa ovim poklonom biti znatno obogaćena.

Kompletan period dubrovačke književnosti dokumentovan je zahvaljujući legatu Petra Kolendića, prepunom unikatnih rukopisnih i starih štampanih knjiga. Ta građa je većim delom obrađena, a tokom ove godine biće objavljen kompletan katalog. Legat je podeljen u dve celine, jednu čine njegovi rukopisi, prepiska i dokumenta, a drugu ono što je sa istraživačkom i kolekcionarskom strašću prikupio. Mada nikada nije putovao, vodio je bogatu prepisku i došao u posed jako vrednih knjiga, rukopisa i dokumenata od kojih su neke sačuvane u malom broju primeraka. Među njima je "Zbornik molitava za putnike" Vićenca Vukovića iz 16. veka, koji se još istražuje i može da se pokaže kao izuzetno vredan. U Kolendićevom legatu je i dosta starih dokumenata, koje je sam uredno i naučno korektno prepisao.

- Biblioteka pesnika Milana Rakića govori mnogo o darodavcu - smatra načelnica Odeljenja posebnih fondova. - Reč je o nevelikoj, ali veoma vrednoj zbirci. Knjige su toliko odabrane i važne, da predstavljaju pravu malu riznicu. To su prva izdanja Napoleonovih dela, luksuzno opremljena u kožnom povezu. Zanimljivo je da smo u legatu dobili i jedan mali foto-album, poseta kralja Petra Hilandaru. Istraživali smo odakle je taj album i saznali da su urađena samo dva kolekcionarska primerka. Jedan je poklonjen kralju, dok je drugi ostao manastiru Hilandar. Koji se od ta dva našao kod Rakića i dalje nam nije poznato. Album je dragocen za rekonstrukciju povelja i uopšte izgleda manastira.

Većinu legata Biblioteka je dobila zahvaljujući poklonu darodavca ili njegove porodice. Nasuprot tome, legat književnika Ljubomira Micića stigo je posredno - iz opštine Vračar.

- Kako nije imao naslednike, njegova zaostavština pripala je opštini, pa je kasnije sud odlučio da se ona pokloni Biblioteci. To je jedan od vrednijih legata koji rasvetljava pokret zenitizma. U njemu su i svi brojevi časopisa "Zenit" koji je Micić pokrenuo i uređivao. Legat, takođe, sadrži i Micićevu bogatu prepisku, koja se upravo digatilizuje. Njegova biblioteka je puna rariteta, što vidimo na osnovu brojnih zahteva korisnika. Takva je i biblioteka slikarke Ljubice Cuce Sokić, koja sadrži kataloge kojih više nema nigde.

U Biblioteci se čuva i vredna arhiva Skupštine FNRJ, u kojoj su crteži Stanislava Krakova, koji je skicirao enterijere Skupštine. Posle paljenja Skupštine ta građa je bila dragocana za rekonstrukciju enterijera.

Među dragocenim originalnim rukopisima pisaca u Biblioteci se čuvaju i izvorna dela Miloša Crnjanskog, Jovana Jovanovića Zmaja, Sime Matavulja...