VILA u Iličićevoj 1, u kojoj je veliki slikar proveo najviše dana, posle svih iskušenja koja je podnela kroz decenije nebrige, ponovo je lepa, topla i gostoljubiva. Sveža zelena trava u dvorištu kao da pokazuje da je u uspavanom Lubardinom dvorcu došlo vreme za buđenje. Nenametljivo, a kvalitetno uređen prostor spreman je za povratak dela slavnog slikara i predmeta koji su činili njegovu svakodnevicu.

- Kuća je temeljno rekonstruisana i opremljena najsavremenijom opremom za čuvanje kulturnih dobara i preventivnu zaštitu. Renoviranjem joj je vraćena sva lepota, pri čemu su poštovani najveći svetski muzeološki standardi. Sada je ovo najboLje opremljen muzejski objekat u regionu, a, opet, kuća je zadržala svoju dušu - kaže, za "Novosti", Ana Veljković, direktor Kuće legata, ustanove koja brine o Lubardinoj zaostavštini. - Lubarda je svojim radom i delom zaslužio ovakav objekat!

Ipak, proteći će još neko vreme dok se eksponati ne vrate kući. Čeka se upotrebna dozvola, a njeno dobijanje koči autentično drveno stepenište, koje, po proceni protivpožarne inspekcije, nije dovoljno bezbedno. Mora da bude premazano posebnim premazom, koji nikako da stigne. Zbog toga će, umesto na proleće, kako je bilo planirano, legat za publiku biti otvoren tek na jesen.

Građevinski poduhvat, iza koga stoji grad Beograd, koštao je 90 miliona dinara. Da je zaista reč o poduhvatu, svedoči prvobitna slika kuće opasane korovom koja je klizila niz strmu Iličićevu ulicu.

PRIMENJENE NOVE METODE U kući u Iličićevoj ulici pronađena su 24 dela, koja pripadaju legatu, dok su 33 slike nestale. Takođe su otkrivene još 23 slike, među kojima i Lubardine, a pripadale su njegovoj supruzi Veri, kao i 250 crteža. Slike su bile u lošem stanju, ali zahvaLjujući konzervatorima iz Centralnog instituta za konzervaciju sačuvane su od potpunog gubitka.
- Konzervatori iz CIK preuzeli su 24 oštećene Lubardine slike - objašnjava Ana Veljković.
- Za neke od njih mislilo se da neće moći u potpunosti da se restauriraju. Tri slike su bile predmet konzervatorskog postupka stručnjaka iz CIK i Visokog instituta za konzervaciju u Rimu. Na njima su prvi put primenjene neke konzervatorske metode kada je reč o kompozitnom slikarstvu.

- Ispostavilo se da je bila u mnogo lošijem stanju, nego što se očekivalo. Kuća se urušavala, pa su temelji konsolidovani. Problem je predstavLjala i jaka zima početkom ove godine koja je ometala radove. Na kraju je, ipak, sve uspešno završeno u planiranom roku - objašnjava naša sagovornica.

U prizemlju i na prvom spratu nalazi se galerijski prostor, radionica i posebno obezbeđen depo, koji je, prema pravilima, smešten u srcu zgrade, daleko od vodovodnih cevi. Mali muzejski kafe, garderoba, prostor za izložbe drugih umetnika i sala za projekcije nalaze se u podrumu, dok je potkrovlje prostrane vile adaptirano za kancelarijski prostor za zaposlene. Prvi eksponat koji je ušao u zgradu jesu dvokrilna vrata u prizemLju, na čijim su staklima Lubardini crteži.

- Uveliko pripremamo stalnu postavku - kaže naša sagovornica. - U saradnji sa arhitektama konzervatorima urađen je projekt tehničke izvodljivosti postavke slika, kao i predlog dizajna izložbe.

U stalnoj postavci biće prikazana neka od značajnijih Lubardinih dela. Pored "Čoveka i zveri" biće izložene slike "Kosovski boj", "Veliko slovo", "Lamento za pesnika". Ova poslednja je posebno važna zbog specifičnog i složenog konzervatorskog postupka sprovedenog na njoj tokom protekle godine.

- Planiramo da izložimo kompletan materijal koji smo zatekli u kući nakon smrti Lubardine supruge Vere, ali ne u prvoj postavci - otkriva Ana Veljković. - Zapravo, planirali smo da ono što bi se zvalo stalna postavka uradimo kao niz rotirajućih izložbi, koje se odnose na Lubardino delo i njegovo stvaralaštvo. Priredili bismo po dve izložbe godišnje i na taj način bi se kroz šest rotacija ostvario kompletan prikaz svega. To je dinamičniji način, prilagođen potrebama savremene publike i usklađen sa brzinom vremena u kome živimo. Izložena dela biće prikazana kroz različite kontekste i moći će da se prate i sagledavaju iz različitih vizura. U projekat će biti uključeni i spoljni saradnici, kao i oni koji su poznavali Petra Lubardu i na čiji je rad uticao.

Atelje Petra Lubarde čini i nameštaj, lična dokumenta, prepiska, pozivnice, plakati i druga arhivska građa. Nakon tretmana konzervacije u Narodnoj biblioteci Srbije, kompletan materijal je trajno zaštićen.

- U legatu neće biti predstavljene samo slike - ističe direktorka Kuće legata - već ćemo pokušati da dočaramo i ambijent u kome je slikar stvarao i živeo. Zato smo tokom prethodnih nekoliko godina radili na identifikaciji značaja i konzervaciji ličnih predmeta, arhive i mobilijara iz kuće, što će naći svoje mesto u tematskom okviru rotacionih izložbi.

Drveni prozori sa žaluzinama boje slonove kosti, široke lajsne na zidovima, parket i viseći lusteri već stvaraju kućnu atmosferu. Zaposleni u Kući legata sve to su upotpunili klavirom iz legata Veljka Petrovića, koji će smestiti u predvorju. Na nekadašnjoj verandi koja je pretvorena u sobu naći će se mesto i za gramofon koji je Lubarda svojevremeno kupio u Londonu, za radio i televizor na kome će se sve vreme emitovati snimljena arhivska građa.

- Prostor legata koristiće se i za gostujuće izložbe - dodaje Veljkovićeva - za sve postavke koje su značajne za grad Beograd i njegovu publiku. Tako će, zapravo, ceo legat biti dostupan različitim izlagačima.