U DUGOJ istoriji Narodnog pozorišta koja traje gotovo vek i po, Ksenija Jovanović je sigurno bila jedna od najznačajnijih glumica. Umetnički i etički stub Drame nacionalnog teatra - reči su Moline Udovički, direktorke Drame Narodnog pozorišta, na početku komemorativnog skupa posvećenog nedavno preminuloj srpskoj glumici.

O Kseniji Jovanović u sredu je na sceni "Raša Plaović" govorio i reditelj Jagoš Marković, podsetivši da je ona bila u svemu drugačija od naše svakodnevice: uzvišena i pravedna, otmena i dragocena, večna a ljudski topla i puna saosećanja, nežna a jaka, ranjiva, stamena - "kao sveštenica u Talijinom hramu, prema kojoj osećamo veliku zahvalnost, ali i iskreno pokajanje zbog svih nepravdi koje su joj na pozorišnom putu nanete"...

- Ona je i devojčica, i izuzetna umetnica i gospođa. Nadam se da će buduće generacije sve ono veliko i lepo što je Ksenija imala u sebi, negde sačuvati - rekla je Radmila Živković, a Ružica Sokić je istakla da je bila "uzor u svemu, prava kao breza, uvek dama na pozornici kao i u životu".

I mladi glumac Ivan Nikolić govorio je o retkim ljudskim osobinama koje je Ksenija posedovala:

- Nije u sebi imala ni trunku malograđanštine, sa dubokim osećajem za empatiju, uvek spremna da pomogne kako znanim, tako i neznanim: štićenicima domova za stare, za nezbrinutu decu, azilima za pse... Otišla je nevina kao dete, bez trunke banalnosti. I u poslednjim trenucima razgovarali smo o filozofiji, pozorištu, životu.

Vanja Ejdus je sa našom velikom glumicom igrala u svojoj prvoj velikoj predstavi ("Hasanaginica"), a sticaj okolnosti je hteo da to bude i poslednji izlazak na scenu (kao Majke Pintorovića) Ksenije Jovanović:

- U poslednjih nekoliko izvođenja, iako je već bila jako loše, držala se kao kraljica. Glumila je kao kraljica. Osećala sam njenu slabost u telu, ali je u glasu i glavi bila moćna. Iza snažne i stroge Ksenije, krila se emotivna i pažljiva žena. Dostojanstvena, do poslednjeg dana - reči su Vanje Ejdus.

O prvakinji Drame nacionalnog teatra govorila je i rediteljka Nađa Janjetović, a pismo Vide Ognjenović (naslovljeno "Ksenija Jovanović - enciklopedija glume") sa scene je pročitao Nenad Stojmenović, kao i pesmu Buce Mirkovića njoj posvećenu. Među prisutnima na komemoraciji bili su i ministar kulture Bratislav Petković, predsednik DSS Vojislav Koštunica, profesor Vladeta Janković, Miodrag Krivokapić, Predrag Ejdus, Jovan Ćirilov, Radoslav Zelenović, Pavle Minčić i mnoge druge kolege i prijatelji.