Promeniti tužno lice Narodnog muzeja

NIJE tačno da će Narodni muzej biti samo okrečen, kako se u javnosti spekuliše, a netačno je i da će biti rekonstruisan po projektu arhitekte Milana Rakočevića, ili po idejnom rešenju Vladimira Lojanice. Biće nešto između - kaže, za “Novosti”, državni sekretar Miroslav Tasić, povodom nedoumica koje prate obnovu Narodnog muzeja.

Naš sagovornik je objasnio da će zgrada na Trgu republike biti minimalno rekonstruisana, kako bi se bolje iskoristili njeni kapaciteti, ali će objekat u većem delu biti revitalizovan. Ipak, on nije želeo da prognozira kada će Muzej, makar delimično, biti otvoren za publiku.

- Graditeljski savet, koji je nedavno oformilo Ministarstvo kulture, prati ono što se događa sa Narodnim muzejom i na poslednjoj sednici razmatrali su problem prostora za smeštaj ove ustanove - kaže Tasić. - Jedan od zaključaka bio je da treba što pre napraviti strategiju zaštite i oformiti radnu grupu. U njoj bi bio i deo uprave Narodnog muzeja zadužen za izradu projektnog zadatka, kako bi “Mašinoprojekt”, koji je već dobio novac, uradio projekat revitalizacije.

Ideja predsednika Građevinskog saveta, arhitekte Branka Bojovića je da se iz zgrade izmeste radionice za konzervaciju i restauraciju na drugu lokaciju i da se na taj način poveća kapacitet unutrašnjeg prostora.

- To je jedan od predloga kako bi se povećali izložbeni kapaciteti. Aktuelna je i stara ideja o Novom dvoru, u kome je Muzej nekada bio smešten, ali konkretnog dogovora još nema - ističe Tasić i dodaje da će revitalizacija objekta početi početkom sledeće godine.

Selidba i smeštaj eksponata tokom rekonstrukcije bili su glavna kočnica za realizaciju prethodnih projekata. Međutim, ukoliko se bude išlo na sanaciju, zbirke ne moraju da izlaze iz zgrade, jer se u tom slučaju ne rade ozbiljna statička istraživanja.

- Konstrukcija zgrade nije problem ako se ništa ne ruši. Problem može da nastane ako se neke stvari menjaju - kaže, za “Novosti”, dr Dragan Buđevac, profesor na Građevinskom fakultetu, koji se kao član više komisija bavio rekonstrukcijom Narodnog muzeja i upoznao probleme zgrade. - Čak i idejni projekat rekonstrukcije bi bilo teško raditi bez snimanja postojećeg stanja. A izrada glavnog projekta ne sme da bude zasnovana na pretpostavkama.

Svojevremeno je Saobraćajni institut CIP uradio snimak postojećeg stanja za potrebe Rakočevićevog projekta.

- Istraživanje nije potpuno. Rakočević je u svom izveštaju napisao da se sve radi na bazi pretpostavki o postojećoj konstrukciji. Taj projekat nema pouzdane podatke. Kao građevinski inženjer, nikada ne bih potpisao, a kamoli krenuo u izradu glavnog projekta, nešto što je zasnovano na pretpostavkama.

Zgrada Narodnog muzeja je u više navrata dograđivana, prerađivana, pa i bombardovana. Zato je Buđevac u svom projektnom zadatku napisao da rušenja treba svoditi na najmanju meru, samo ono što je neophodno da se obezbedi pravilna funkcija Muzeja.

- Pri izradi novog projekta, objektu treba pristupiti vrlo pažljivo. Svaka veća intervencija može izazvati ozbiljne poremećaje. Neadekvatno velika rušenja, mogu izazvati neplanirane troškove - tvrdi Buđevac. - Najlakše je rušiti i zidati iz početka, ali ovde treba mnogo toga zaštititi. Zgrada je spomenik kulture, čak je i stepenište pod zaštitom države.

Naš sagovornik tvrdi da su dotrajale instalacije glavni problem u zgradi.

- Ne zna se šta je u poslednjih deset godina od kako je Muzej zatvoren propalo. U velikoj meri to se ne vidi, jer su neki zidovi vlažni. Vlaga koja ide iz podzemlja, zbog cevi koje su pukle i podlivale temelje, napravila je veću štetu, nego ona koja dolazi sa krova. Muzej deluje tužno. Prihvatio sam da se uključim u rekonstrukciju da bih znanjem i iskustvom pomogao koliko mogu. Mislim da je krajnje vreme da se nešto ozbiljno učini da Muzej profunkcioniše. To mora da preseče neko na višem nivou. Bez obzira što je kriza, nacionalni muzej mora da bude na listi prioriteta!