Adaptacija Narodnog muzeja je realnost

U NARODNOM muzeju se ništa nije promenilo u poslednjih deset godina: ništa nije otišlo nabolje, već nagore. Zgrada je već urušena, ali urgentnom intervencijom moguće je hitno sanirati ovo zdanje.

Ovo, za "Novosti", kaže Bojana Borić Brešković, v. d. direktora Narodnog muzeja. Naša sagovornica, koja je od pre nekoliko meseci imenovana za direktora, već je, do 2001, vodila ovu ustanovu kulture.

- Naš sanacioni program se trenutno razmatra u Ministarstvu kulture i može da se izvede brzo ukoliko budemo imali dovoljno sredstava. Uverena sam da možemo da dobijemo i donacije. Neophodno je realno proceniti trošak sanacije, koji je po našoj proceni oko milijardu i dve sotine miliona dinara, a trebalo bi da bude uplaćen u naredne tri godine.

* Muzej je iz republičkog budžeta tražio 350 miliona, a po svemu sudeći dobiće samo 130 miliona dinara. Da li je to dovoljno?

- Moramo da se uklopimo u dobijena sredstva. U svakom slučaju ćemo krenuti sa poslom. Prioritet prioriteta su sređivanja krova i kanalizacione mreže. Bilo bi dobro da već sledeće godine otvorimo deo muzeja za publiku.

* Kamen spoticanja za početak radova bila je selidba eksponata. Hoće li tokom sanacije oni morati da izađu iz zgrade?

- To nije predviđeno. Ukoliko bismo išli na sanaciju i adaptaciju, eksponati će se u samoj zgradi "seliti", što jeste najracionalnije rešenje. Iznošenje kompletnog materijala Narodnog muzeja može da izazove veću štetu nego korist.

* Ko će raditi projekat?

- "Mašino-projekt", koji već učestvuje u izradi aktuelnog projekta za rekonstrukciju po zamisli arhitekte Vladimira Lojanice. Dobro poznaju situaciju u Muzeju i najbrže će moći da urade projekat sanacije.

* Publika je željna da vidi dela iz Narodnog muzeja, kada će to biti moguće?

- Sledeće godine imaćemo dve važne izložbe. Za Dan muzeja, 10. maja, pripremamo izložbu jugoslovenskih karikatura, od naših najstarijih umetnika, slikara i vajara koji su se bavili i karikaturom, poput Uroša Predića, Bete Vukanović i Ivana Meštrovića, pa do onih kojima je karikatura bila osnovni likovni izraz, na primer Pjera Križanića. Takođe, povodom obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, u ovom prostoru biće priređena velika izložba.

* Da li je stalna postavka i dalje nedostižan san?

- Već sada smo počeli da se bavimo stalnom postavkom, bez obzira na to što je projekat sanacije trogodišnji. Biramo materijal koji će biti izložen, pravimo koncepciju... Stalnu postavku možemo da imamo brzo, mada je to za naše kustose težak zadatak. Bez obzira na to što kažu da je ova zgrada skučena, u stalnoj postavci predstavili bismo naša najreprezentativnija dela.

* Bilo je reči o dobijanju dodatnog prostora, pominjala se i zgrada Predsedništva?

- To je stara ideja i jeste jedna od mogućnosti. Narodni muzej bio je u jednom periodu u zgradi Novog dvora i mislimo da bi tamo mogao da bude predstavljen deo fonda.

* Nedavno je Asocijacija srpskih arhitekata izašli sa predlogom da se Muzej useli u zgradu SIV-a?

- Očekivala sam da će imati originalnije predloge, nešto što će zaista pomoći rešenju problema Narodnog muzeja. Zgradu SIV-a ne vidim kao dobro rešenje.

* Da li je društvo previše ravnodušno prema rekonstrukciji Narodnog muzeja ili su poslednjih deset godina iznošeni pogrešni predlozi?

- Trebalo je predlagati idealna rešenja, ali imati i rezervne varijante. Zalagati se za rekonstrukciju, ukoliko je to moguće, ali da ona ne bude u sukobu sa onim što je neophodno da bi se prostor u kome se nalazi Muzej sačuvao. Ne sme se zaboraviti da je sama zgrada kulturno dobro i da mora da se čuva.