UNUTRAŠNjOST više od stotinu godina stare zgrade na Trgu republike danas više liči na scenografiju za horor film, nego na prostor gde se čuva naše najvrednije umetničko blago. Posle mnogo godina provedenih u čekanju da počne rekonstrukcija, u Narodnom muzeju je sve manje nade.

Dok se planovi oko uređenja, sanacije i rekonstrukcije nižu jedan za drugim, voda prodire sa svih strana. Krov prokišnjava, kompletna kišno-kanalizaciona mreža gotovo da ne funkcioniše. Sva kiša koja padne na krov prolazi kroz celu zgradu, jer je mreža tako projektovana. Posledice se vide na mnogim ruiniranim zidovima, koje je vlaga do cigle “oglodala”.

- Sve se još nekako drži, ali puno je vremena proteklo od kako se u zgradu ne ulaže. Nešto hitno mora da se uradi - kaže, za “Novosti”, Zoran Jovanović, arhitekta Narodnog muzeja. - Na svu sreću, depoi su u redu. Zgrada je građena da bude banka i trezori su pretvoreni u depoe. Situacija u njima nije alarmantna, ali s vremenom će i oni popustiti.

U zgradi funkcioniše prastari sistem instalacija, ugrađen šezdesetih godina prošlog veka, a sistem za dojavu požara ne postoji. Bilo bi apsurdno, možda i nemoguće, popraviti instalacije, jer se neki delovi više ne proizvode. Gotovo svemu je u Narodnom muzeju davno istekao rok trajanja, a o garancijama da i ne govorimo.

- Muzej nema velike potrošače električne energije, ali ako bismo ih tek tako uveli nastupio bi veliki problem. Uređaje za automatsku dojavu požara nemamo, i to je ono što pokušavamo da nabavimo - objašnjava Jovanović. - Taj sistem je nekada postojao, ali je u međuvremenu potpuno zastareo i više ne funkcioniše. Zgrada je još sedamdesetih proglašena za najugroženiji objekat u kome je smeštena neka ustanova kulture, međutim, u nju se ni posle toga nije ulagalo. Najgore je što objekat rapidno propada.

Na drugom spratu, ispred izložbene sale, koju je svojevremeno adaptirao tadašnji direktor Lazar Trifunović stoji “impresivna” kompozicija - žardinjere sa davno uvelim cvećem, kofa koja prihvata kišnicu i “pačvork krpa kojom se sakuplja voda sa krova”. Vlaga je prodrla i u nekada najreprezentativniju izložbenu salu u Beogradu. U njoj su sada drvene kutije sa spakovanim materijalom.

- Ovde su nekada bile velike izložbe - sa žaljenjem konstatuje naš sagovornik.

Na trećem i četvrtom spratu, gde su smeštene konzervatorske radionice i kancelarije zaposlenih, uslovi za rad su gotovo nemogući.

- Stolarija je istrulila. Kad duva košava, ovde je hladno, a leti, kad se ugreje limeni krov, već u jedanaest je pretoplo, gotovo da nema kiseonika.

Krovna konstrukcija površine tri hiljade kvadrata na pojedinim mestima skoro sasvim je popustila. Izolacija koja je stavljena pre mnogo godina odvojila se od ploče, tako da onaj ko hoda po krovu ima utisak da će propasti na četvrti sprat.

- Najbrže bi se radilo kada bi se eksponati iselili iz zgrade. Prazna zgrada je najzgodnija za takve poslove, ali selidba eksponata predstavlja poseban problem. Morate da pronađete idealan prostor, a i izmeštanje eksponata košta i iziskuje vreme. Ako to za ovih deset godina, koliko je Muzej zatvoren, niko nije uspeo da organizuje, ko kaže da i sledećih deset neće biti tako - zaključuje Jovanović.


NOVCA NI ZA KROV

U BUDžETU za 2013. za obnovu Narodnog muzeja je planirano 130 miliona dinara, mada je za prvu fazu sanacije traženo 350 miliona. Sa odobrenim sredstvima teško da će i naredne godine Muzej biti otvoren za publiku. Tražen je novac za sanaciju krova, projektovanje i izvođenje radova na instalacijama dvođenja atmosferskih voda i izvođenje kanalizacionih instalacija (ukupno 150.000.000 dinara), izrada projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova u podrumskim prostorijama i delu atrijuma (100.000.000) i izrada projektno-tehničke dokumentacije osnovne postavke i oprema atrijuma mobilijarom za osnovnu postavku i realizacija postavke (100.000.000 dinara). Kao što se vidi iz priloženog, obezbeđena sredstva nisu dovoljna ni za najurgentniju investiciju, a to je popravka krova!