DANILO Kiš se vraća na - Cetinje. U Bajovu ulicu, u kojoj je posle rata živeo svoje gimnazijske godine, jedan od najvećih pisaca druge polovine dvadesetog veka.

Ideju o podizanju spomen-obeležja u najpoznatijoj cetinjskoj ulici, pokrenuli su najmlađi Cetinjani - Đački parlament Osnovne škole "Lovćenski partizanski odred". Oni koji Kiša pamte samo iz literature, ili iz priča roditelja i starijih Cetinjana. Sa svojim predlogom,koji je prethodno naišao na veliku podršku stanovnika grada pod Lovćenom, upoznali su gradonačelnika Cetinja, Aleksandra Bogdanovića. Sada su na potezu oni koji odlučuju.

Petar Špadijer iz Đačkog parlamenta, uz napomenu da on već deceniju uspešno deluje u Cetinju, kaže malo u šali da su đaci učinili ono na šta su, možda, stariji malo zaboravili. I, kaže, prirodno je da baš oni, koji uče i tek će učiti Kiša, zatraže da se on vrati u svoj grad, među svoje.

ULICE I TRGOVI Vesko Pejović iz NVO "Cetinje moj grad" već dugo preko svog posećenog sajta javno proverava predloge kako da Cetinje imenima ulica, trgova i institucija afirmiše prave vrednosti iz duge istorije grada, kom je pre više od pet vekova temelje udario Ivan Crnojević. Plebiscit će, kako kaže, biti najširi mogući, a cilj je samo jedan: da svako prema zasluzi dobije "svoje ime". Da grad ne zaboravi. Pored spomen-obeležja na kući u Bajovoj, u Cetinju bi i neka ulica, ali i institucija, mogla poneti ime Danila Kiša.

Ideja je da se na kući u Bajovoj ulici, koja je vlasništvo porodice Dragićević, ujčevine Danila Kiša, postavi spomen-obeležje koje će podsećati da je tu jedno vreme živeo autor "Grobnice za Borisa Davidoviča", "Enciklopedije mrtvih", "Peščanika", "Bašte" i drugih dela za koja je dobio visoka priznanja kako na prostoru bivše Jugoslavije, tako i u inostranstvu.

- Već u "prvom naletu" ideju je svojim potpisima podržalo više od 500 Cetinjana - rekao je Špadijer.

- Razgovarali smo i sa braćom od ujaka Danila Kiša, Brankom i Mišom Dragićevićem, koji su samo zahtevali da u tekstu na spomen-obeležju stoji i to da je reč o kući Kišove rodbine.

Danilo Kiš je rođen u Subotici 22. februara 1935. od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, Crnogorke s Cetinja. Do 1942. je sa roditeljima živeo u Novom Sadu, gde je pohađao prvi razred osnovne škole, a zatim je prešao u Mađarsku, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Nakon što je njegov otac odveden u Aušvic 1944, s ostatkom porodice je repatriran na Cetinje, posredstvom Crvenog krsta. Na Cetinju je živeo do kraja svog gimnazijskog školovanja, odnosno do 1954. kada je upisan na Filozofski fakultet u Beogradu, gde je kao prvi student diplomirao na katedri za opštu književnost. Umro je 15.oktobra 1989. godine u Parizu, gde je jedno vreme i živeo. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Jedan od najprevođenijih pisaca s ovih prostora ima svoju bistu u Subotici (rad Eržebet Vajl), u Beogradu i svoju ulicu. U Crnoj Gori njegova bista se nalazi u dvorištu zgrade Centralne biblioteke na Cetinju (bivše italijansko poslanstvo), rad vajara Pavla Pejovića, a njegovo ime nosi Srednjoškolski centar u Budvi.

- Ništa prirodnije da se na kući u Bajovoj postavi spomen-obeležje - kaže za naš list poznati cetinjski pesnik Sreten Vujović. - To je najmanji dug koji može odužiti ovaj grad u kom su živeli mnogi poznati ljudi, a koji je imao sreću da Kiš bude deo njegove istorije. To je upravo ono što predlažu mladi Cetinjani. Još uvek su među stanovnicima prestonice oni koji su poznavali Kiša iz vremena njegovog gimnazijskog školovanja.

Vujović podseća na to da je Kiš svoje prve radove objavio još 1953. godine, upravo u vreme dok je živeo na Cetinju. U "Omladinskom pokretu" je objavljena priča "Oproštaj s majkom", potom priča "Odjek iz detinjstva", kao i "Sjutra - Pjesma o Jevrejki" koju su objavili "Susreti"...