NAJVEĆU svečanost pisane reči kod nas, 57. međunarodni sajam knjiga, u prisustvu mnogobrojne publike i gostiju, sinoć je otvorila istaknuta pesnikinja Radmila Lazić.

U besedi, koja uvek oslikava i književnost i društvo, i državu i kulturu, i nas same i odnos sveta prema nama...Radmila Lazić istakla je da smo mala zemlja i siromašno društvo, i da nam kao jedini resursi kojima možemo biti konkurenti u svetu ideja i moći, ostaju naši umetnici i pisci, sportisti, i mladi naučnici, koje izvozimo:

- Dobro ime naše zemlje samo oni mogu pronositi, kao što i čine. Kultura, odnosno umetnost, nam je bolja od države. Iako se država odnosi maćehinski prema kulturi i izdvaja za nju zanemarljivih nula koma nešto posto od nacionalnog dohotka, zavidan broj umetnika u zemlji, i u svetu, najbolji su predstavnici ovog naroda, a ne neuspešni političari, koji nas drže u stalnom nesporazumu sa svetom. Kultura nam otkriva ko smo i poziva nas da budemo ono što smo. Njeno sistematsko zatiranje efikasnije je zatiranje naroda od bele kuge.

Iako nesuđeni zakonodavci sveta, kako je govorio Helderlin, pesnici su u svim vremenima bili na meti vladara i vlastodržaca, sudilo im se i presuđivalo, bivali su proganjani na pusta ostrva i gulage, od Ovidija preko Mandeljštama i Brodskog, do Ruždija, podsetila je Radmila Lazić:

- Kada nam se danas sa visokog mesta poruči da umetnost mora biti patriotska, namah se setimo nevesele sudbine pesnikovanja, ali i krvavih izvedbi u ime patriotizma koje smo na ovim prostorima gledali uživo. Bilo kakvi, i bilo čiji, zahtevi i očekivanja, u pogledu svrhovitosti umetničkog dela i namere umetnika, uvek imaju ideološku pozadinu. No, treba znati da je umetnost trajnija od država i civilizacija, od svakog vladara, čije je "carevanje" prolazno kao godišnje doba. Retko ko od nas zna danas ko je vladao u vreme kada je slikao Leonardo, kada je Dante pisao "Božanstvenu komediju", ili kada je komponovao Maler. Nasuprot vlasti, ili društvu, "dobar pesnik uvek ima budućnost", govorio je Brodski. Mi smo budućnost Domentijana, Jefimije, Disa, Isidore Sekulić, Crnjanskog, Desanke Maksimović, Vaska Pope, Pekića, Kiša - u nama su njihovi duhovni geni. Mi smo njihovi potomci, a ne potomci vladara, vojskovođa, i zločinaca. U tome se razlikuje naš od patriotizma onih kojima je patriotizam najjeftinija reč. Jer, dok drugi računaju na dobitak, umetnik uvek računa na sopstveni ulog.


DANAS NA SAJMU U OKVIRU Foruma sajma danas u podne u sali "Borislav Pekić" održaće se razgovor o regionalnoj distribuciji knjiga, na kojem će učestvovati predstavnici Ministarstva kulture i izdavačkih kuća. Na istom mestu (u 15 časova) biće predstavljeno stvaralaštvo spisateljice iz Budimpešte Kataline Ladik, dva sata kasnije Jasmina Lukić govoriće o čitanju Pekićevih dela, a zatim će se održati razgovor na temu "Nemoć književnosti: drama", uz učešće pisaca iz Mađarske, Prištine, Zagreba i Beograda. Na štandu Zavoda za udžbenike (17 časova) biće predstavljena knjiga "Sveti Sava u ruskom letopisu", a u sali "Slobodan Selenić" biće svečano uručena nagrada "Dositej Obradović" (18 časova).

Završavajući nadahnutu besedu, Radmila Lazić je zaključila:

- Mi smo nacionalni park, možda samoproglašen, ali svako od nas je stablo koje predstavlja retkost, koju treba štititi od kakvog sumanutog drvoseče. Jedina produktivna snaga naroda i zajednica jeste duhovna supstanca, ona se ne održava samo čuvanjem granica, već očuvanjem imanentnih duhovnih snaga. A duhovne vrednosti se ne mere tržišnim uspehom i profitom, niti pak količinom patriotskih krvnih zrnaca, njihova merna jedinica je večnost.

Mnogobrojne čitaoce, pisce, izdavače, bibliotekare, knjižare i štampare, u ime počasnog gosta Mađarske, pozdravila je mlada spisateljica Noemi Seči, koja je istakla da je svoj prvi susret sa srpskom književnošću imala sa deset godina. Tada je na zidu komšijske kuće otkrila spomen-ploču sa imenom, tada njoj potpuno stranog pisca, Miloša Crnjanskog. Kada je u dečijoj biblioteci počela da traga, otkrila je da je otac Crnjanskog bio u nekoj formi izgnanstva u Čongradu.

- Kasnije sam videla u Čongradu i prave izgnane ljude. Siromašnije izbeglice tokom južnoslovenskih ratova stanovale su u bivšoj sovjetskoj vojnoj kasarni, dok su drugi iznajmljivali stanove u gradu. Tokom mojih gimnazijskih dana učila sam engleski od jedne Senćanke, koja je bila Mađarica, a bila sam svakodnevno svedok kako ljudi koji su izgubili svoje domove teže da sve počnu iz početka. Moguće je da me je ta uspomena učinila osetljivijom prema temi emigracije, temi napuštanja doma. I eto slučajnosti: kad sam skupljala materijal za svoj roman "Neustaljeni", na temu emigracije, ponovo sam se susrela sa Crnjanskim: bio je to članak holandskog pisca Gvida Sneba, koji često prevodi sa srpskog, koji je probudio moje interesovanje za delo Miloša Crnjanskog, "Roman o Londonu", napisan u emigraciji.

Napominjući da englesko tržište osvaja sve više zemalja, Noemi Seči je istakla da se ne treba boriti protiv engleskog jezika i multikulturalizma, ali...


KOSOVO PRVI put na Sajmu knjiga na štandu Kancelarije za KiM predstavljeno je izdavaštvo sa Kosova i Metohije. Zastupljeno je 45 izlagača koji izlažu oko hiljadu knjiga. Štand na kojem će se narednih dana organizovati tribine, okrugli stolovi i promocije sinoć su otvorili Bratislav Petković, ministar kulture, i Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM.

- Moramo znati da pored engleskog, koji je neizbežan, da na naš identitet utiču i drugi jezici, i mi doživljavamo ono što doživljava svet usred manje-više uniformisane masovne kulture. Za sve nas važna je poruka: živimo jedni pored drugih, budimo važni jedni drugima! - rekla je Noemi Seči.

Poseban ton svečanom otvaranju dali su članovi samorganizovanog "Horkestra", koji su efektno izveli kompozicije prema pesmama "Ulice" Vaska Pope, "Kada te ostavi onaj koga voliš" Branislava Petrovića, i "Glava" Duška Radovića.

Ono što je već prvog dana sajma bilo novo i upadljivo, i što bi moglo da se izdvoji kao dobar gest, jeste ovogodišnja odluka da sajamske hale budu otvorene za posetioce od deset sati, što se pokazalo kao pun pogodak - uvek znatiželjni i radoznali knjigoljupci pohrlili su juče još u prepodnevnim časovima, pre oficijelnog otvaranja, da bi razgledali i kupovali najnovija, ali i stara izdanja, i to po izuzetno povoljnim cenama.

Najveće gužve bile su kod izdavača poznatih po najpopularnijim naslovima, koji su nudili i izuzetno velike popuste. Među njima, veliku pažnju privukao je štand "Novosti" ne samo zbog nove knjige "Via Romana" Vuka Draškovića, već i zbog ruskih, francuskih i ostalih klasika, koji su se prodavali za 100 dinara.

Sajam, na kome učestvuje više od 800 izlagača, trajaće do 28. oktobra.

ŠTAND “NOVOSTI“

JOŠ jedno, peto izdanje knjige "Smrt je neprovjerena glasina" proslavljenog reditelja Emira Kusturice, koja je prethodno prodata u 115.000 primeraka, pravo iz štamparije stiglo je juče na sajam, u tiražu od 10.000 primeraka.

Posebnu pažnju posetilaca na štandu Kompanije "Novosti" privukao je novi roman Vuka Draškovića "Via Romana". Uzbudljiva, raskošna i maštovita priča, koja povezuje nekoliko vekova i sudbine mnoštva likova, već prvog dana najavila je da će ovo biti veliki hit ovogodišnjeg sajma. Drašković će se sutra družiti sa čitaocima i od 16 do 18.30 časova i potpisivati primerke svog najnovijeg dela na našem štandu.

"Godina prođe", ali očito da ne prolaze godine interesovanja za knjigu Žarka Lauševića. Čitaoci gotovo sa istim žarom traže njegovu ispovest, iskrenu i gorku, "Godina prođe, dan nikad".

Da je klasika uvek u modi pokazale su naše edicije "Zlatni Rusi", "Zlatni Francuzi" i "Zlatni Evropljani". Celi kompleti od po 12 knjiga ovih edicija prodaju se po 1.200 dinara, što nije promaklo pažnji brojnih posetilaca već u prvim satima jučerašnjeg sajma. Dela najvećih klasika mogu se kupiti i pojedinačno, po gotovo simboličnoj ceni od 100 dinara.