Kultura

Zaječar: Narodni muzej najuspešnija firma

B. Subašić

20. 10. 2012. u 22:40

Narodni muzej, koji vodi računa o lokalitetu Feliks Romulijana, najuspešnija je firma u Zaječaru. Stranci donirali više od 400.000 dolara za palatu rimskog imperatora Galerija

MUZEJ je, kažu Zaječarci, najbolja firma u nekadašnjem industrijskom gradu, koji je, kao i većina sličnih u Srbiji, doživeo krah privrede tokom nemilosrdnih sankcija i ništa milosrdnije tranzicije. Za ilustraciju navode sumu od 400.000 dolara stranih donacija, koliko je tokom poslednje decenije privukao arheološki lokalitet Feliks Romulijana, spomenik svetske kulture pod zaštitom Uneska, o kome brinu muzealci.

Najveći deo tog novca završio je kod lokalnog stanovništva i firmi koje rade na iskopavanjima, zaštiti i prezentaciji rimske carske palate. U muzeju navode da je mnogo stranaca, među četrdesetak hiljada turista, koliko godišnje obiđe rezidenciju imperatora Galerija. Takođe, nijedan od diplomata iz Beograda ne propušta priliku da obiđe ovaj grandiozni antički spomenik pod zaštitom Uneska.

Neki od ambasadora već su se odomaćili, pa se vraćaju više puta da obiđu Romulijanu, prirodne lepote i ugostiteljske objekte Timočke krajine. Prošle nedelje je i ambasador Kraljevine Norveške uručio donaciju Narodnom muzeju u Zaječaru, koji brine o Feliks Romulijani.

BORBA PROTIV TURISTA DRŽAVA i lokalne vlasti kao da se bore protiv dolaska turista u Zaječar i Romulijanu, naročito mladih „bekpekera“ koji s rančevima na leđima obilaze svet, a početna stanica im je najčešće Beograd. Naime, voz do Zaječara ukinut je još 2009. godine, a autobuski red vožnje ne odgovara realnom stanju. Tek na peronu možete saznati da li zaista postoji autobuska linija navedena na papiru i zvaničnim sajtovima prevoznika. U realnom životu ne postoji ni linijski prevoz do Romulijane, a između 14.45 tekućeg dana do 2.30 ujutro sledećeg, nema nijednog autobusa do Beograda. Oni koji žele da se vrate u tom periodu moraju da prave ogromno zaobilaženje do Niša, moleći boga da stignu na vreme i uhvate vezu za prestonicu.

- Amerikanci su dali 75.000 dolara da se rekonstruiše poslednje mesto gde su ljudi postali bogovi - kaže Bora Dimitrijević, direktor muzeja u Zaječaru. - Tim novcem smo obnovili dva tumula, ogromna kružna ložišta prečnika dvadestak metara u kojima su spaljena ljudska tela imperatora Galerija i njegove majke Romule, posle čega su oni proglašeni bogovima.

Sada se na brdu Magura iznad Romulijane, kao u antičko doba, dižu kružni kameni prstenovi s poluloptastim pokrivačem od zemlje koji je pokrivao sveti pepeo cara i njegove majke. U podnožju brda obnavlja se glavna kapija utvrđenog grada sa nizom kružnih kula od sivog kamena, prošaranog ukrasima od crvene opeke. Iako su obnovljeni samo delimično, monumentalni grad i pogrebni carski kompleks na svetom brdu okruženi njivama i šumarcima kod posetilaca izazivaju pravu zbrku osećanja, od zaprepašćenja do strahopoštovanja.

- Svet investira u Romulijanu, jer zna da se ovde desila jedne od najvećih civilizacijskih revolucija - kaže Dimitrijević. - Nažalost, kod nas je ta činjenica uglavnom nepoznata. Ovde je umrlo paganstvo, jer su Galerije i Romula poslednja ljudska bića koja su se iz plamena na brdu Magura vinula među božanstva. Međutim, isti imperator Galerije, neposredno pred smrt, potpisao je dokument kojim legalizuje hrišćanstvo, dve godine pre Konstantina.

U muzeju navode da je teško bolesni Galerije izdao 311. godine prvi Edikt o verskoj toleranciji, kojim uvodi svet u hrišćansku eru, koja traje i danas.

- Dok je Konstantinov ukaz i vešt državnički potez, Galerijeva odluka je potpuno lična i utoliko misterioznija - kaže Dimitrijević. - Još uvek je otvoreno pitanje, da li je car na umoru možda postao hrišćanin.

Sagovornik „Novosti“ naglašava da su Galerije iz Gamzigrada i Konstantin iz Niša bili savladari i utemeljivači hrišćanstva kao zvanične religije Evrope, ali da Srbija to nije iskoristila da privuče turiste i hodočasnike sledeće godine, kad se slavi 17 vekova od donošenja Milanskog edikta.

- Predmeti iz Srbije koji svedoče o Konstantinovom i Galerijevom dobu i počecima hrišćanstva biće izloženi u Milanu i Rimu, jer mi nismo organizovali nikakvu izložbu, iako smo imali sve preduslove - kaže Dimitrijević. - Ne mogu da razumem ni državu, ni kulturne ustanove koje nisu smogle snage ni pameti da iskoristimo činjenicu da su Evropu u hrišćansku eru uvela dva imperatora iz Srbije.

PATRIJARH SLUŽIO U ROMULIJANI

KOMPLEKS Romulijane građen je kao letnjikovac za cara koji se po pravilima rimske tetrarhije morao povući s trona posle 20 godina vladavine, čime je već postajao polubožanstvo. Galerije nije doživeo da provodi penzionerske dane u Gamzigradu, ali je u paganskim hramovima Romulijane uživala njegova majka, progoniteljka hrišćana.

- Galerijev edikt je promenio i palatu Romulijanu, gde posle izvesnog vremena umesto mnogobožačkih hramova niču crkve na osveštanom tlu. To nije zaboravila naša Srpska pravoslavna crkva, koja je 2011. na godišnjicu Galerijevog edikta, na lokalitetu Romulijana organizovala naučni skup, posle koga je patrijarh Irinej služio liturgiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije