POSLE više od pola veka, sad već legendarne Antigone u interpretaciji Marije Crnobori, Sofoklovo delo ponovo će se naći na pozorišnoj sceni: krajem ove godine u Narodnom pozorištu prvi put će u režiji Jagoša Markovića biti izvedena tragedija, za koju je Hegel rekao da je najuzvišenije umetničko delo svih vremena...

Da li je naše doba dostojno bilo koje uzvišenosti i ume li da razume visokomoralnu, antičku dilemu - pitanje je za razmišljanje. U "Antigoni" se na je jednoj strani našla država i zakon, a na drugoj neizmerna sestrinska ljubav, čast i žrtva. Samo takva ljubav u stanju je da se odupre strašnoj odluci vladara - da zbog izdaje, telo bratanca prepusti pticama i psima, uz zabranu da se dostojno sahrani. Antigona se, svesna svih posledica, suprotstavlja i - strada.

Za Jagoša Markovića ova tragedija je pre svega sukob neljudskog i ljudskog.

- Ljudski je voleti brata, sahraniti ga (iako je bio na neprijateljskoj strani), a neljudski je zbog toga ubiti ženu koja je to uradila - kaže reditelj Marković za "Novosti". - Toliko je jednostavno da je bizarno. Ljudski je razumeti glas srca, duše, a neljudski - stalno gledati ko je na kojoj strani. Nisu neprijatelji svi koji nisu tamo gde smo mi, niti su prijatelji svi s "naše" strane. I šta više znače sve te strane, stalno zaraćene? Dosta je toga.

* Kreont ne dozvoljava dostojnu sahranu zbog izdaje zemaljskih zakona, a Antigonu vode oni viši, ljudski. Kojim se "zakonima" povinuje naše vreme?

- Mislim da se suviše često zaboravlja ljudskost, ljubav, moral. Čovek je, ipak, pred sobom najodgovorniji. Naše vreme često izdiže zakon iznad pravde, trenutnu korist umesto višeg cilja. Danas je i smešno izgovoriti "uzvišenost"... U ideale malo ko veruje. Kazne deluju podmitljivo, a nagrade namešteno. Ali ni vreme ni sistem vrednosti ne ubijaju pojedince. Ima ljudi, itekako, koji se ne daju. Žive u lepom miru i sporazumu sa samim sobom i sopstvenim stavovima.

* Sve je više proklamovanih prava a sve manje pravde?

- Da, baš proklamovanih. Nekad je to i otužno, ali izgleda da se mora... Pa, vidite li koliko rasizam buja i raste? I kod nas i izvan naših granica. Neka se prava i proklamuju, ali ako ih se ne pridržavamo - nema pravde.

FORMA I SADRŽAJ * ŠTA ovo Sofoklovo delo čini dostojnim epiteta najviše uzvišenosti?
- Sklad forme i sadržaja. Savršenstvo! Volim i što postoji Narodno pozorište, starije od svih nas. Kad se tu zatvorimo, predajemo se posvećeno svakom stihu, svakoj misli. I sami, za to vreme, pripadamo nekom boljem, višem svetu. Sa sjajnom sam ekipom i divno radimo. Naravno, predstava će se igrati u stihu, u prevodu velikog Miloša Đurića, a intervencije na tekstu biće minimalne.

* Antigona kaže "za ljubav, ne za mržnju, ja sam rođena"?

- Sve je ljubav. Ima je i danas, jer čovek je čovek. I onda i sada. Samo smo nekako puno toga zaboravili. Ta nas činjenica mora učiniti tužnim.

* Za razliku od glavne junakinje njena sestra priznaje pravo jačega, što znači muška pravila i zakone. Da li se nešto promenilo od antičkih do naših vremena?

- Ne bavim se poređenjima, ponekad su kobna, ali žena danas može biti samo jača. Slabija nikako. Ako ni zbog čega, ono zbog lepote. A lepota će spasiti svet, reče Dostojevski.

* Ko su tragični junaci našeg doba i u čemu je njihova tragična krivica?

- Teško pitanje... Uvek je čovek pod represijom. Može li biti svoj i dosledan do kraja? U tome istrajava samo heroj. Tragičan, jer bije bitke bez garancija i po cenu svake žrtve i gubitka.

* Na drugoj strani je uvek neki vladar, spreman na "prekomernu upotrebu sile"?

- Da, ali kod Kreonta nije samo reč o "posezanju" za zakonom, pa ni u gnevu zbog pogaženog autoriteta ili povređene sujete. On ima i stav i cilj, koji je po njegovom mišljenju za opšte dobro. Takav mu je pogled na svet i to ga čini antičkim junakom: crnim, ali dostojnim drame i tragedije. Nema mnogo sličnosti s nama danas. Mi smo, siguran sam, van svakog žanra...

* Živimo u zemlji u kojoj se iz različitih (ali uvek političkih razloga) stalno postavlja pitanje dostojnog groba i sahrane. Da li je i to jedan od naših usuda i razloga za trajne podele?

- Ne znam. Takvo smo grotlo nepravdi, jada, skrnavljenja,zaborava, da se čovek u njima ne može razabrati. Ipak, naš usud je ponajpre naša lenjost i primitivizam, zarobljeni duh, ego koji nas čini siromašnim. Uskoro i zaboravljenim. Ovom društvu preti zaborav, videćete, u svakom smislu. Dešava nam se odumiranje, regresija, apatija kojoj ne mogu da pronađem ime. Koliko samo mladih stalno odlazi iz Srbije? I ja se stidim zbog toga.

* Na kraju "Antigone" je poruka i pouka: "Razboritost je prvi uslov sreće"... Šta mislite o tome?

- Za kovanje sreće najbolji je malj da razuman budeš - kaže naš prevod. Tačno tako, jer glas srca ne čujemo uvek dovoljno jasno. Strasti nas ponesu. Mislimo da je srce, a nije. Za bes pomišljamo da je pravda koja se tako ispoljava, a nije. Razuman biti, ne znači biti racionalan. Više je od toga. To znači videti i široko razumeti: i sebe i svet oko sebe. Gledati, a ne viriti - kroz uzak prorez bilo koje ključaonice.