Emir Kusturica: Buđenje na ruševinama ubijene zemlje

„’Klima nam je kao ona, što je Napoleona zaustavila u pohodu na Moskvu’, očeve reči upućene mojoj majci u Sarajevu 1970. godine, zvučale su bezazleno, kao meteorološka najava ledene zime. Pišući novu knjigu, prebirajući po magazinu sećanja, otkrio sam da su opisivale daleko više: govorio je o sumi društvenih okolnosti koje će pokrenuti krvavi raspad Jugoslavije, ali i o svojoj tajni - da je majku varao.“

Ovim rečima Emir Kusturica objašnjava da je rukopis za novu knjigu pri kraju, objaviće je „Novosti“, kao što su objavile i prvenac „Smrt je neprovjerena glasina“. Na dnevnom redu je i misija Andrićgrada, sjaj „Kustendorfa“ i jedan film koji se već rađa...

* Znamo tek toliko da je nova knjiga autobiografska, ujedno je i „autobiografija o drugima“. Možete li nam otkriti neki detalj?

- Vratio sam se sa mora, sa devojkom koju sam upoznao tokom svoje uspešne „turneje“. Otišli smo u njen stan, a unutra smo zatekli - mog oca! Ispostavilo se da je ova moja devojka imala zgodnu sestru! Napoleon je svoj poraz pravdao pred narodom tako što je najverovatnije izmislio „generala zimu“. Moj otac, svoj lični poraz i činjenicu da je varao moju majku, pravdao je plačući u kupatilu tog stana. To delimično objašnjava i njegovu „vremensku prognozu“ s početka našeg razgovora i još mnogo toga. O napisanom će čitaoci suditi.

* Pišete da je početak krize države označio ulazak i u krizu morala.

- Postojala je jedna devojka čiji je otac bio među prvim „privatnicima“ u „rankovićevskom periodu“. Doživeo je fijasko, bankrotirao je, a njegova supruga i ćerka uzimaju kredit, tajno snimaju porno film i oca izvlače iz dugova. Činilo se dugo da je sve u redu. Onda je otac taj film slučajno video u jednom hotelu. Posle toga se ubio. Slede i priča o turisti u olimpijskom Sarajevu, koji je grad napustio u modricama, a za sve je kriv splet neobičnih okolnosti...

* Da li se, kao i u svom književnom prvencu, pojavljujete kao pripovedač u prvom licu? Kako žanrovski odrediti novu knjigu?

- Kao i „Smrt je neprovjerena glasina“, nova knjiga je moje porodično blago. Vremenom su likovi mog oca i moje majke postali jasniji. Isto se tokom prebiranja po sećanjima dogodilo sa likovima svih ljudi koji su nas okruživali: oživeli su rođaci, prijatelji, akteri tadašnjih društvenih zbivanja. Porodica je mitološka pozornica knjige. Sećanja, uz reference iz literature i života, počela su da rađaju nove slike kojih nije bilo u trenutku kada su se konkretne stvari dešavale. Ja, mlad pisac u poznim godinama, rad na knjizi proživljavam kao preispitivanje moje zrelosti i sposobnosti da artikulišem iskustva. Pripovedač unutar korica nije uvek Emir Kusturica, on se povremeno zove i Aleksa Kalen.

* Vaš rukopis je većim delom vremenski pozicioniran u sedamdesete, u doba koje najčešće pamtimo po blagostanju. To je takođe vreme usvajanja novog Ustava Jugoslavije i prvih koraka u ozvaničenju mržnje među „braćom“. Zašto sedamdesete?

- Ljudi jesu živeli u relativnom blagostanju. Tito je proizvodio ogromne viškove trgujući oružjem gde je stigao, a društveni život se odvijao pod paskom jake obaveštajne službe koja je brinula da etnički različite grupe žive u miru. Kada je ista ta služba pustila ljude da se slobodno mrze, mogao se naslutiti raspad države. A Jugoslavija nije bila politička izmišljotina. Ona je bila naš usud, prva i poslednja ozbiljna evropska multietnička država. Sedamdesetih je počeo život na dva koloseka, bilo je produbljivanje ljubavi i mržnje. To je vreme na hronološkoj sredini između svetskih ratova i ovih najnovijih, građanskih, kojima je ubijena Jugoslavija. Rad na tom materijalu za knjigu, za mene predstavlja veliko buđenje na ruševinama ubijene države.

* Kroz pisanje, glumačke uloge u filmovima ili gradnju Andrićgrada, iz imaginacije u stvarnost prenosite mnogo toga što bi drugi najradije izbegli. Mnogima nije bilo pravo kada ste glavno šetalište novog grada nazvali Ulica Mlade Bosne. Zašto?

- Istorijske činjenice poput one da je Ivo Andrić pripadao „Mladoj Bosni“ su direktan razlog. Nećemo da glumimo multietničnost, a takav je slučaj u današnjem etnički čistom Sarajevu sa 97,5 odsto muslimana i nešto Kineza. U „Mladoj Bosni“ su bili Srbi, muslimani i Hrvati, protivnici austrougarske okupacije. Slobodarske ideje ove organizacije bolja su osnova za iskazivanje multietničnosti. Oni koji se danas odriču „Mlade Bosne“, kidaju od sebe deo svetovne, sekularne istorije, koja bi im mogla biti dragocena. Točak istorije nam nameće „ukidanje“ Gavrila Principa, a prihvatanje ovakvog stanja značilo bi konačno pristajanje na austro-ugarski projekat tzv. Velike Albanije, na još veće udaljavanje Srbije i Crne Gore, koju je ista monarhija projektovala bez Bara i Ulcinja. Kažu da će neki na Vidovdan 2014. godine obeležavati 100. godišnjicu ubistva Franca Ferdinanda u Sarajevu i da će žaliti okupatora. Slaviće rat koji su izgubili!? Prvi svetski rat vodila je Srbija, učešće muslimanskog življa je istraženo i zna se da je „mršavo“. Trebalo je da Srbija izgubi taj rat, ali je pobedila, zbog toga je dobila Jugoslaviju i najznačajniji položaj u njoj.

* Andrićev institut, najvažnija naučna institucija Andrićgrada, započinje svoje aktivnosti. Kako ste definisali njegovu ulogu?

- Andrićev institut, na čijem je čelu istoričar dr Čedomir Antić, baviće se upravo identitetom naroda čija će vojska u slavu pobede u najkrvavijem od svih ratova, proći kroz Trijumfalnu kapiju 2014. godine, zajedno sa pobednicima. Prvi svetski rat nije počeo preko noći, pripreman je najmanje osam godina. Teško bi bilo pronaći nemačkog ili austrijskog barona ili konzula, koji nije svim silama radio na pripremi najveće tragedije koja je zadesila čovečanstvo. U današnjem vremenu, kada drugi prekrajaju istoriju u skladu sa dnevnopolitičkim potrebama, ili zbog potrebe da što više prikriju svoje učešće u fašističkom istrebljenju miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata, mi želimo da stvorimo bogatu arhivu i biblioteku o ovom prelomnim periodima. To je prvi posao instituta. Iduće godine imaćemo i veliki simpozijum posvećen „Mladoj Bosni“. Uz Akademiju lepih umetnosti, biće Andrićgrad i univerzitetski grad, ali i filmski i pozorišni centar cele regije, na granici Republike Srpske i Srbije.

* Izgradnja Andrićgrada biće završena na Vidovdan 2014. godine. Tada će početi i pozorišni život Višegrada. Šta planirate?

- Već se zna da će kraj posla biti obeležen premijerom opere „Na Drini ćuprija“. Novina je da će odmah zatim Aleksandar Berček na scenu postaviti adaptaciju romana „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića. Pozorište će „živeti“ od maja do septembra, a zimi će biti na raspolaganju studentima. Ne zaboravimo i književnu nagradu vrednu 100.000 evra koju ćemo dodeljivati svake godine. Puno je posla ispred nas. Treba krivu Drinu ispravljati.

* Festival „Kustendorf“ biće održan od 16. do 22. januara 2013. Šta da očekujemo od šestog izdanja prestižne filmske smotre?

- Kao počasni gost, Monika Beluči dolazi u Mokru Goru. Biće tu i najznačajniji autori današnjice: reditelj filmskog čuda „Gomora“ Italijan Mateo Garone, ruski reditelj Aleksej Balabanov, Elia Sulejmani predstaviće se filmom u kom glumim i ja. Biće još iznenađenja, a videćemo i restauriranu verziju filma „Vreme je stalo“, velikog mađarskog reditelja Petera Gotara.

SRPSKA JE REGIONALNA SILA

* Kako gledate na trend jačanja nacionalnih stranaka na političkoj sceni BiH?

- Posmatrajući Republiku Srpsku danas, jasno je da se ona uzdigla visoko iznad proseka BiH. U ostatku ove države vladaju nacionalne i nacionalističke stranke, muslimanski SDA i katolički HDZ. Jedino u RS imamo socijaldemokratsku opciju na vlasti. Verujem da se nacionalni konzervativizam dominantan u BiH neće preneti na RS. Republika Srpska je regionalna sila na ovim prostorima.