SVAĐE između intelektualaca, institucija i političara dovele su u pitanje održavanje velike proslave obeležavanja veka od rođenja slavnog pisca Albera Kamija. Zamišljeno je da centralni događaj bude izložba u novembru 2013. kada se navršava sto godina od rođenja, i u mestu Eks-an-Provans, u kome je smešten legat slavnog pisca.

U kulturnim krugovima Francuske već nekoliko leta govori se o "Godini Albera Kamija", ali nakon bezbroj problema i javnih polemika niko ne može da kaže da li će proslave uopšte biti. Poslednji u nizu skandala dogodio se pre desetak dana, kada je ugledni francuski filozof Mišel Onfre dao otkaz na mesto prvog čoveka organizacionog odbora. U oštrom pismu, poslatom uglednom francuskom dnevniku "Mond", Onfre je kazao da organizacija proslave sve više liči na "bordel i brod ludaka".

- Sve ono što je Kami prezirao vraća se kao bumerang: predimenzionirani ego, prljave političke igre, intrige, patološke laži, korupcija, nadmenost intelektualaca i apatija kulturnih institucija, borba naslednika, žuta štampa - optužuje Onfri.

I dok se nadležni političari i ministri brane po raznim novinama i TV stanicama, Kamijeva naslednica, ćerka Katrin, optužuje Onfrea što je ranije nije obavestio o ostavci i dodaje da od njenog oca nije naučio najosnovniju lekciju - o odanosti i meri u svemu.

Zamešateljstvo oko proslave, međutim, počelo je i pre Onfrea. Na čelo organizacionog odbora pre tri godine postavljen je Bendžamin Stora, poznati francuski istoričar, čija je specijalnost istorija kolonijalnog Alžira. Prema pisanju francuskih medija, Storina ideja je bila da pokaže ono što svi poznavaoci Kamija već znaju - slavni pisac zalagao se za veću autonomiju alžirskih vlasti, ali nije bio za potpunu samostalnost tadašnje francuske kolonije. Storina namera bila je da stavi akcenat na taj Kamijev dualizam i jednaku povezanost sa Francuskom i Alžirom.

Nakon proglašenja nezavisnosti Alžira 1962, mnogi "došljaci", među kojima je bila i porodica slavnog nobelovca, vratili su se u Francusku. Većina se naselila u distriktu Eks-an-Provans, u kome i danas živi Kamijeva ćerka. Među stanovnicima ove provincije mišljenja o Kamiju su podeljena. Dok jedni podržavaju ideju veličanja njegovog lika i dela, drugi (koji su u većini) ne mogu da mu oproste što je za vreme građanskog rata govorio o smrtnim kaznama i o torturi francuskih vlasti nad alžirskim pobunjenicima.

Važnu "ulogu" u ovom "vodvilju" odigrala je gradonačelnica Eks-an-Provansa Maris Žosen Masini koja je, bez obrazloženja, u maju ove godine otpustila Storu i na njegovo mesto postavila Onfrea. Reagujući na odluku političarke koju povezuju sa ekstremnom desnicom, francuski ministar kulture saopštio je da neće finansirati tu izložbu i zabranio organizatorima da koriste logo ministarstva.

Trenutno, sve ukazuje na to da je na pomolu još veći skandal od onog pre dve godine, a koji je izbio povodom obeležavanja 50 godina od smrti Kamija. Tadašnji predsednik Nikola Sarkozi predložio je da se posmrtni ostaci autora "Stranca" i "Mita o Sizifu" iz Provanse prenesu u Panteon, mesto sećanja na francuske velikane gde su sahranjeni Volter, Zola, Igo, Dima, Pjer i Marija Kiri... Na iznenađenje mnogih, porodica, predvođena naslednicom Katrin odbila je Sarkozijev predlog.

- Moj otac nije bio ljubitelj velikih počasti, i po sopstvenoj želji sahranjen je daleko od Pariza, njegovih palata i elita - poručila je Katrin.

Konačan rasplet najnovijeg skandala i odgovor na to da li će biti proslave stogodišnjice Kamijevog rođenja u Provansi, dobićemo 15. oktobra, kada se očekuje sastanak francuskih političkih i kulturnih poslenika. Ali, kako reče jedan od glavnih "aktera" Bendžamin Stora, najveći gubitnik u ovoj lakrdiji je niko drugi do - Alber Kami.