U NARODNOM pozorištu, sa čijeg balkona je 9. marta 1991. godine pozvao: "Juriš!", u sali ispunjenoj od partera do poslednje galerije, je Vuk Drašković na put ka čitaocima ispratio svoje novo delo. Roman "Via Romana" o putevima i stranputicama srpskih zabluda i našim vekovnim raskolima, u izdanju Kompanije "Novosti", već od srede je na svim kioscima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

- Od danas ovo zapravo više nije moja knjiga - našalio se Drašković. - Sudiće o njoj svako kome knjiga dođe u ruku, a biće mnogo više onih koji će joj suditi, a neće je ni otvoriti. Andrić je jednom rekao da dobar pisac uvek iznenadi čitaoca nečim što je poznato. Bio bih izuzetno srećan kao pisac ako čitaoci budu iznenađeni na taj način onim što je u knjizi, a već im je poznato. Meša je jednom rekao: „Neka me psuju kad uzmu moju knjigu da čitaju, neka me bogotvore, hvale, proklinju, samo jedno ne dao bog da mi se desi, da mi čitalac zaspi“.

Pre nego što je pročitao poslednje stranice svog romana sa "ne baš srećnim krajem", pisac se osvrnuo i na sopstveno shvatanje sreće u životu:

- U filozofskom smislu nema veće nesreće od života, jer smo svi tu na konačnom i neizbežnom gubitku, ma kakav život živeli. Što sam stariji sve više sam na onoj Šopenhauerovoj misaonoj stazi: da ne postoji sreća, nego da mudar čovek nastoji da u životu koji mu je dosuđen i koji on nije birao izbegne što je moguće više nesreća.

VALJANI PISAC KAO neku vrstu odgovora književnom kritičaru sa kojim se najčešće slaže i koga uvažava, a koji ne može da shvati zašto Vuka Draškovića smatra dobrim piscem, Ljiljana Šop je sa scene Narodnog pozorišta uputila svoje obrazloženje: - Zato što je Drašković vrsni pripovedač, vrsni znalac jezika, dobar stilista, a to su odlike valjanog pisca bez obzira na to kojih se tema laća i koje ga ideje vode, u svim vremenima i u svim književnostima.

U prepunoj dvorani našeg nacionalnog teatra bilo je poklonika Draškovićeve literature iz svih oblasti našeg javnog života, ali i vernih čitalaca, koji ga prate od prvih njegovih objavljenih naslova, a sa nestrpljenjem su očekivali i ovo delo. Podršku iz publike su mu dali, pre svih, supruga Danica, akademik Dušan Kovačević, pisac Milisav Savić, glumac i reditelj Radoš Bajić, profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, partijske kolege iz SPO - Aleksandar Čotrić, Miodrag Jakšić, Dragan Kojadinović, Aleksandar Jugović... Mnogobrojne goste je pozdravio generalni direktor i glavni urednik "Novosti" Manojlo - Manjo Vukotić, uz napomenu da se nada kako su u Narodno pozorište došli "svi, svi, svi".

- Pre pet godina, kada su "Novosti" ispalile "Metu" Vuka Draškovića, nismo znali da ćemo pogoditi čistu desetku i osvojiti zlato - rekao je Vukotić. - "Metu" smo prodali u 50.000 primeraka, a potom roman "Noć đenerala" u 20.000. Očekujemo da će nas i ovo najnovije Draškovićevo delo - krstio ga je kao "Via Romana", a u stvari je jedan dugi, teški, kaljavi, carski drum koji nas vodi sve do Istanbula i nazad, ali i kroz četiri veka - dovesti do izdavačkog cilja. Već je štampano 30.000, a danas, dan pre nego što će se knjiga pojaviti u prodaji, stigla je porudžbina za novih 17.000 primeraka. Zato se nadam da ćemo vrlo brzo preskočiti lestvicu od 50.000 primeraka. Draškovićevo novo delo je originalno, slojevito, ali će o tome suditi književna kritika. Moje je bilo da se pre godinu i po dana dogovorim sa Vukom da novi roman - na koju god temu i kako kod da ga napiše i nazove - objave "Novosti".

Roman Vuka Draškovića "Via Romana" utemeljuje u vremenskom rasponu od četiri veka priču o jednoj od najbolnijih deoba u srpskom narodu, prinudno ili svojevoljno prevođenje u islamsku veru. Posledice toga će uvek nanovo imati tragičan ishod na ovim prostorima, posebno u svim potonjim ratovima i političkim zaokretima, smatra književni kritičar Ljiljana Šop.

- U vešto isprepletenoj priči punoj sudbinskih i snažnom imaginacijom dočaranih paralelizama između dva junaka, koja dele gotovo četiri stoleća, a spaja seoce Jasenovo - istakla je. - Vuk Drašković uspešno provlači ideju da se vremena o kojima pripoveda razlikuju u kostimima, jeziku, tehnologiji, ali ne i u ljudskim naravima i psihologiji, kao ni u načinima na koje pojedinac reaguje u odnosu prema svetu i izazovima društva.

Moto ovoga romana, po njenom mišljenju, izgovara jedan epizodni lik, a on glasi: "Teže je, sinko, pamtiti nego nastradati"! A ta se misao u Draškovićevoj romansijerskoj izvedbi pretače u stav: Jeste teško, ali je bolje pa i nužno pamtiti, kako se ne bi uvek nanovo stradalo!

"KUPI KNJIGU"
Novu knjigu Vuka Draškovića "Via Romana" možete poručiti u internet prodavnici "Kupi knjigu" po ceni od 490 dinara!

- Kako se roman "Via Romana" približava kraju, zapravo devedesetim godinama u Srbiji, autoru je, prirodno, sve komplikovanije da očuva potpunu distancu, kao i onaj tamni ali vitalni humor, koji kad ćopićevski, a kad nušićevski, ili domanovićevski s vremena na vreme prosijava u junakovim sećanjima na detinjstvo, dečaštvo i mladost, dok je čitaocu sve lakše prepoznati neke naše savremenike i događaje koji su nam upropaštavali živote - zaključila je Ljiljana Šop. - U životopisu glavnog junaka Damjana Čavke mogu se prepoznati neke crte i elementi autobiografskog kazivanja isprepletenog s imaginativnim, ali je na kraju romana izvesno da autor istoričaru Maksimu Kozbaši prepušta deo svoje autobiografije vezane za njegovu političku biografiju:

- Katarza tog prepuštanja jeste povratak zastrašujućoj imaginaciji: atentat na Kozbašu je uspeo, jer "teže je pamtiti nego nastradati"!

Književni kritičar Mladen Vesković podsetio je na to da je Vuk Drašković, već pojavom svojih prvih romana otvarao značajne društvene teme, što je jedan od glavnih zadataka pisca. Podsetio je i na misao Johana Fihtea da je najčasnija privilegija i najsvetija dužnost pisca da okupi svoju naciju i s njom se dogovori o najvažnijim stvarima. A Drašković je tu dužnost obavio u gotovo svim svojim delima, od "Sudije" i "Noža", zaključno sa "Via romana".

- Kao kod svakog ozbiljnog autora, zaključci do kojih dolazi Drašković su, nažalost, pesimistički - smatra Vesković. - Sam kraj romana nije suviše optimistički, ali teško je naći misaonog čoveka koji o životu uopšte može da misli optimistički.

Posle zvaničnog dela promocije, sa velike scene Narodnog pozorišta protegao se dugačak red onih koji su želeli da im autor stavi potpis na njihov primerak romana "Via Romana". Vuk Drašković se skoro puna dva sata družio sa svojim najvernijim čitaocima.