Najtužnije pesme svih vremena

TUŽNA muzika pokreće slušaoca i uprkos svojoj mračnoj prirodi, ima neobičnu moć da ga ponekad učini srećnim. U knjizi "To će se završiti u suzama" Adam Brent Hogtaling, koju je objavio "Harper Kolins", objašnjava zašto je to tako i istražuje kakve melodije podstiču melanholično raspoloženje.

Brent detaljno analizira muzičke numere Džonija Keša, Stivena Patrika Morisija, osnivača legendarnih "Smitsa" i mnogih drugih muzičara, uz koje se oplakuje kraj ljubavne veze, usamljenost i razne frustacije ili koje služe tek, da se ispolji melanholija. Na listi sto najtužnijih pesama svih vremena, koja se nalazi na kraju knjige nalaze se numere Leonarda Koena, "Rejdioheda", Frenka Sinatre, grupe "Kjur", Erika Kleptona, "Skorpionsa", U2, "Led Cepelina" i drugih.

- Mnogi ljudi neke događaje iz svog života povezuju sa određenom pesmom. Melanholična muzika se ne sluša kada se izađe sa prijateljima na večeru ili kada ste na jezeru sa svojim drugarima. Ona se sluša u trenucima samoće - objašnjava autor obimne knjige od 400 stranica, koja obiluje zanimljivim detaljima i informacijama, zbog čega ju je američka kritika nagradila mnogobrojnim pohvalama.

Autor opisuje psihologiju tuge i grupiše muziku po različitim vrstama ovog osećanja. Piše i o načinu na koji telo reaguje na tužnu muziku, kao i zašto starenje obogaćuje pevački glas.

- Sreća je opsesija savremenog čoveka. Mnoge knjige govore o njoj, čak je u današnje vreme razvijena tzv. industrija sreće - kaže Brent. - Više vremena sam melanholičan, nego srećan. Hteo sam da pokažem da je i taj osećaj dobar i da ne treba stalno da jurimo za srećom. Mnogi misle da tužna muzika baca u još veće očajanje. Smatram, međutim, da to nije baš tako. Balade mogu da pomognu da dublje sagledamo problem i da ga rešimo.

Brent je kao tinejdžer dečje hulahopke zamenio eksplozivnim zvukom "Guns'n'Roses", "Blek Sabata", "Ineksesa" i drugih. Muzika je postala strasni deo njegovog života, počeo je da svira bas gitaru i da piše tekstove. Sate i sate je provodio u prodavnicama ploča u potrazi za novom muzikom, kako bi nahranio svoju zavisnost.

- Primetio sam da skoro svaki umetnik, bez obzira na žanr ili vreme u kome je aktivan, ima prirodnu sklonost ka melanholiji - primetio je Brent. - Svoj vrhunac "tužne" pesme imale su tokom devedesetih.

Mesto u knjizi dobile su klasične kompozicije, ali najviše pažnje posvećeno je 20. veku i njegovoj popularnoj muzici, od legendarne Bili Holidej, pa do Bona Voksa.