ZGRADA obnovljene Narodne biblioteke Srbije, deo vidljiv građanstvu, od čijih se poreza godinama odvajalo za njenu rekonstrukciju, velelepno je zdanje moderne arhitekture i dizajna. Manje svetlu stranu, ove “kulturne iluzije”, vide, međutim, samo zaposleni. Mnogi od njih postavljaju pitanje zar je bilo potrebno uložiti četiri miliona i tri stotine hiljada evra za nešto što čak ni polovično nije privedeno kraju.

Očekivalo se da će veliki deo investicija biti utrošen na opremanje depoa u kojima se čuvaju dragocena književna dela, ali i kupovinu neophodne opreme za odeljenje za konzervaciju i restauraciju, kao i preko potrebnih polica za knjige. Umesto toga Biblioteka je dobila moderne kafiće, stolice od punog drveta teške po četrdeset kilograma, specijalne podne prekrivače tkane od najmodernijih vlakana...a knjige i dalje čame u neuslovnim depoima.

Zbog loše klimatizacije, neprocenjivo vredan knjiški fond prepušten je na milost i nemilost visokim temperaturama. Počasno mesto, u bezbednoj hladovini, sa desne strane ulaza u hram knjige, postoji slika napravljena od isečenih i skuvanih tomova nacionalne bibliografije, plaćena deset hiljada evra. Za razliku od nje, dela Šumanovića, Lubarde, Omčikusa, Cuce Sokić... iz bogate kolekcije biblioteke, “kuvaju se” na vrućini zajedno sa knjigama. Rekonstrukcija najstarije srpske institucije kulture zvanično je završena 12. septembra 2011. kada je Biblioteka svečano otvorena.

UGRIČIĆ: PO PROJEKTU BIVŠI upravnik NBS Sreten Ugričić, na naše pitanje zašto nisu rekonstruisani depoi, kaže da je projektom bila predviđena samo rekonstrukcija korisničkog dela, a ne i depoa. - Zašto nije insistirano da i depoi uđu u projekat, pitajte zaposlene, jer ja više nisam u toj ustanovi - kratko je rekao Ugričić, koji je svojevremeno učestvovao i u izradi projektnog zadatka, u kome je jasno navedeno šta je važno da se rekonstruiše.

- Svesni smo da je država uložila velika sredstva u obnovu pretežno korisničkog dela, ali srce zgrade nije bilo predmet obnove - objašnjava, za “Novosti”, Dejan Ristić, v. d. upravnika Narodne biblioteke koji je na ovu funkciju stupio ubrzo po završetku rekonstrukcije. - Od 24.000 kvadrata rekonstruisano je 6.000, dok 18.000 nije ni taknuto od kada je zgrada sazidana. Najvažniji skladišni prostor Biblioteke u je prilično lošem stanju, dok je obnovljen najmanje bitan deo.

Da su depoi prebukirani, uverio se i reporter “Novosti”. Naročito su ugrožene stare i retke knjige, koje zahtevaju posebnu temperaturu i vlažnost vazduha. Nalaze se sa ostalom građom, u prostoriji u kojoj je čak i protivpožarni sistem zastareo.

- Po svim pravilima protivpožarne bezbednosti ovo je nezamislivo - kaže Ljubomir Branković, rukovodilac sektora za čuvanje i pristup fondovima. - A čini se da je u depoima toplije nego napolju. Ovaj, u kome su i stare i retke knjige od šesnaestog veka, u funkcionalnom je, ali ne i u fizičkom stanju, kakvo bi trebalo da bude. Knjige su smeštene na neadekvatne police, jedna pored druge, neke čak i pored tek izdatih DVD ili novina, umesto da budu u namenskim plakarima.

Po njegovim rečima, pre početka rekonstrukcije depoi su bili u redu. Međutim, kada su počeli radovi u njih su prebačeni delovi enterijera ...

- Ovo bi izgledalo neuporedivo gore da kolege koje ovde rade ne brinu na sve moguće načine o građi - ističe Ristić. - Nedavno smo pokrenuli veliku akciju čišćenja.

Svesni ekonomske krize, a i toga da je država već dosta novca uložila u rekonstrukciju, u Narodnoj biblioteci su nedavno osnovali fondaciju, kako bi prikupili bar deo sredstava za kupovinu neophodne opreme. To je prva naša nacionalna institucija kulture koja uz pomoć dobrotvora pokušava da reši goruće probleme. Ostale, takođe, zaglavljene u beskonačnoj rekonstrukciji, još se nisu odlučile na taj korak.

Po rečima upravnika Ristića, prve donacije polako pristižu. Američka ambasada će dati dvadeset šest hiljada dolara za nabavku neophodne opreme za odeljenje konzervacije i restauracije, dok je Alfa banka već dala deset hiljada evra.

- Da bismo rešili smeštajne probleme u narednom periodu, potrebno nam je 200 kompakt-polica, a to košta oko dva miliona evra - objašnjava Ristić. - Svesni smo da je to velika investicija i zato smo odlučili da problem rešavamo postupno. Verujemo da ćemo odgovornim korišćenjem donacija opravdati poverenje i da će to motivisati i druge da se svrstaju u plejadu velikih zadužbinara, kojih je kroz srpsku istoriju bilo mnogo.


KOMORA ZA JEVANĐELjE

NOVOSTI” su dobile retku priliku da zavire u trezor Arheografskog odeljenja, u kome se čuvaju najdragoceniji rukopisi među njima i Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka. Ovo rukopisno blago vlasništvo je Narodnog muzeja i čuva se u posebnoj komori, privremeno, dok se ne završi rekonstrukcija zgrade na Trgu republike. Samo se jednom u toku godine prelistava. Uslovi u trezoru su daleko bolji nego u ostalim delovima zgrade.

- Komora je slaba, pa su nam iz Narodnog muzeja pozajmili aparate za održavanje vlage i temperature - kaže Ristić. - Naš trezor ne zadovoljava nijedan od parametara, ali zahvaljujući pozajmici i ostali rukopisi se nalaze u neuporedivo boljim uslovima nego da nemamo te aparate.

( Sutra: Ugroženi i legati)