Životna priča Džulijana Asanža uskoro u Srbiji

SMATRAM sebe srećnim zato što sam za roditelje imao ljude koji su vazduh oko mene ispunjavali pitanjima. Jednog dana srešću svoje neprijatelje i oni će me mrzeti zato što sam želeo istinu. Skoro da možete zaboraviti svoje ime u tom prozivanju. Ipak, dovoljno dobro znam ko sam i zato verujem da vam mogu reći nešto o sebi. Zovem se Džulijan Asanž. I jednog dana u Londonu me je uhapsila policija. Priča bi se tu mogla i završiti, da nije bilo komplikacija koje sa sobom nose vreme, istorija i lične osobenosti.“

Ovako počinje neautorizovana autobiografija osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža, oko čijeg objavljivanja se podigla velika prašina, kao uostalom i oko svega što se dovodi u vezu sa njenim autorom. „Džulijan Asanž: Neautorizovana autobiografija“ uskoro će izaći i kod nas. Mlada izdavačka kuća „Albion buks“ odlučila se za ovaj korak.

- Prošlog decembra, usred bitke protiv optužbi koje su zadirale u njegov privatni život i gnevnih osuda američkih političara, Džulijan Asanž je počeo da piše priču o svom životu - kaže Uroš Balov, direktor „Albiona“. - Ono što je posle nekoliko meseci rada poprimilo oblik knjige jeste ovaj rukopis iz koga saznajemo važne detalje vezane ne samo za rad „Vikiliksa“, već i za moralni i politički razvoj njegovog osnivača: od njegovih dečačkih i mladalačkih godina u Australiji, preko putovanja po Evropi, Aziji i Africi, sve do danas.

Objavljivanje ove autobiografije u Britaniji pratile su čudne okolnosti. Naime, neposredno pre izlaska iz štampe, kada se 38 izdavačkih kuća širom sveta obavezalo da će objaviti knjigu, Asanž je britanskom izdavaču „Kenongejtu“ saopštio da želi da poništi ugovor. I pored pokušaja da to spreči, „Neautorizovana autobiografija“ je objavljena bez njegove saglasnosti. Izdavač je naveo da je knjiga prva ruka autobiografije koju im je Asanž dostavio.

- To je knjiga koja gori od strasti i gneva, knjiga od suštinskog značaja za razumevanje našeg doba, ali i meditacija o samom značenju razotkrivanja - ističe Balov.

U knjizi je opisan Asanžov život u Australiji i kako je postao zainteresovan za kompjutere i hakerske veštine. Ističe da mu nije zasmetala privatnost, nego tajnost institucija koje „žele da se zaštite od istine o zlu koje su počinile“. Takođe opisuje borbu za pokretanje „Vikiliksa“ i dodaje da se „Vikiliks“ bavi razotkrivanjem informacija, a ne glasinama.

- Imali smo aktivističko iskustvo i volju da se suprotstavimo moćnicima - piše Asanž. - Nismo imali kancelarije, ali imali smo svoje laptopove i pasoše. Imali smo servere u raznim zemljama. Znali smo da će to biti najsigurnija platforma za aktiviste koju je svet ikada video. Imali smo petlju. Imali smo filozofiju. Neka igra počne.

Asanž daje i svoju verziju događaja u Švedskoj, koji su doveli do podizanja optužnice za seksualni napad i borbe protiv izručenja iz Velike Britanije.

- Tamo napolju, širili su se hektari napisa u štampi - navodi Asanž. - Isto toliko sam čuo i od onih koji su me podržavali. U zatvoru sam razmišljao o obliku koji je poprimio moj život, o svim tim prilikama, o svim tim krizama i na kraju mi je misli okupirao svet s one strane svega toga. Da li sam pogrešio u proceni ili je sve bilo u okvirima onoga što sam pokušavao da postignem? Da li sam Jenkije zacepio suviše jako? Ceo slučaj će proći, posle mnogo muka za sve umešane, pretpostavljam - ali će proći i onda ću moći da izvučem pouku iz onoga što se dogodilo te neverovatne godine. Da. U svom zatvorskom samovanju nosio sam u sebi dovoljno gneva za narednih sto godina, ali moj zadatak je bio da nastavim s našim izdavačkim poslom i da se postaram da svet na to reaguje....